Ruska hipersonična raketa vazduh-vazduh R-37M pokazala se u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini kao jedno od najmoćnijih oružja.
A upravo će njoj biti namenjena glavna uloga u borbi protiv američkih lovaca F-16 koje SSD, Danska i Holandija uskoro treba da isporuče kijevskom režimu.
Politico i New York Times pišu da te isporuke dobrano kasne i da Vladimir Zelenski zasad može računati na samo šest F-16 umesto obećanih 45 (što bi bilo dovoljno za 3 manje eskadrile).
York Times precizira da Danska do početka leta možda neće poslati ni tih šest, a da će još 13 stići tek krajem godine ili početkom 2025. godine.
Druge zemlje uopšte nisu odredile datum isporuke za svojih F-16.
Holandija, koja je kijevskom režimu obećala 24 borbena aviona, odbija da počne da ih šalje dok Ukrajina u potpunosti ne obezbedi spremnost kopnenih službi.
Ovo je potvrdio portparol holandskog Ministarstva odbrane Jurijan Eser.
Trenutno se u Danskoj oko 50 ukrajinskih avio-tehničara obučava za održavanje i popravku F-16 i rukovanje njihovim kompletima naoružanja. Međutim, to je vrlo malo, s obzirom na složenost F-16, pošto svaki od njih zahteva 8 do 14 ljudi za održavanje.
— Dizati F-16 u ukrajinski vazduh biće izuzetno teško jer će aerodromi na kojima će biti bazirani, postati glavne mete ruskih napada, a sami avioni će biti na nišanu ruskih sistema protivvazdušne odbrane. I same njihove popravke biće pronlematične, a moguće korišćenje neopremljenih pisti može oštetiti te osetljive letelice, objavio je Politico.
Tom Rihter, bivši pilot američkih marinaca, ukazao je da su usisnici vazduha kod F-6 postavljeni nisko, pa piste moraju biti savršeno čiste da njihovi motori ne bi „gutali” razne otpatke.
New York Times piše da se u Pentagonu i NATO razmatraju dva izlaza iz situacije.
Prvi je da se u Ukrajinu pošalju predstavnici NATO i proizvođača koji će servisirati F-16. Sve dok Ukrajina dok ne bude imala dovoljno svojih posada za održavanje tih borbenih aviona.
Džastin Bronk, vojni ekspert Kraljevskog instituta objedinjenih službi (RUSI) u Londonu, smatra da to može potrajati godinama.
Druga opcija je korišćenje vojnih aerodroma na teritoriji NATO zemalja za baziranje i poletanje F-16.
U tom kontekstu se pominje rumunska vazduhoplovna baza Fetešti, gde se sada obučavaju ukrajinski piloti.
Međutim, lansiranje F-16 sa teritorije NATO značilo bi direktno učešće NATO-a u sukobu u Ukrajini. Vladimir Putin je već upozorio: i sami F-16 i ti aerodromi biće, sa tačke gledišta međunarodnog prava, legalne mete za rusku vojsku.
Kako je objavio Bulgarian Military, F-16 će očigledno biti uništavani ruskim raketama R-37M koje su šest puta brže od zvuka i imaju domet do 400 km.
Najbliži konkurent su im američke rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM koje Kijevu treba da budu dostavljene zajedno sa F-16. Samo, njihov maksimalni domet je svega 160 km.
U specijalnoj vojnoj operaciji, R-37M koriste ruski lovci Su-35, koji su opremljeni i radarom Zaslon-M. To im omogućava da sigurno obaraju ukrajinske avione.
Zahvaljujući tim radarima, R-37M mogu da budu lansirane sa udaljenosti na kojima ih protivnički avioni ne mogu pogoditi.
Bulgarian Military navodi da će ovo važiti i za F-6 koji naprosto neće imati čime da gađaju ruske Su-35 udaljene 200, 300 ili 400 kilometara. Dakle: van dometa AIM-120 AMRAAM.
Ruski avaksi A-50 obezbediće povećani domet i preciznost raketama R-37M.
(Fakti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
