Dok svet sa oprezom prati svaki mig uoči potencijalnih razgovora između Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, čini se da su i Vašington i evropski centri moći odlučili da ne brzaju sa sledećim potezima.
Kako prenosi agencija „Blumberg“, pozivajući se na izvore bliske evropskim diplomatama, i SAD i EU za sada odmeravaju korake i odlažu donošenje konkretnih odluka – sve dok ne bude jasnije kako će se razvijati diplomatski pokušaji u Istanbulu.
Prema navodima anonimnih evropskih zvaničnika, lideri EU su odlučni da pričekaju eventualni susret između Zelenskog i Putina pre nego što pojačaju pritisak na Vašington da uvede nove mere prema Moskvi.
Ista poruka dolazi i iz SAD – Bela kuća za sada ne donosi čvrstu odluku, ne samo oko prirode mogućih ograničenja, već i o tome da li će ih uopšte biti.
U međuvremenu, u Kijevu se odvila još jedna runda političkog pozicioniranja. Predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, kao i premijeri Velike Britanije i Poljske, Kir Starmer i Donald Tusk, održali su sastanak u okviru takozvane „koalicije voljnih“.
Tom prilikom je Makron zapretio uvođenjem dodatnih ograničenja Moskvi, ukoliko ruska strana ne pristane na uslove privremenog obustavljanja aktivnosti koje je predložio Zapad – period u trajanju od 30 dana, kako bi se otvorio prostor za pregovore.
Ali nije sve tako jednostavno. Podsećanja radi, kada je ruski predsednik Vladimir Putin ranije ponudio sličan predlog o privremenom zatišju – uključujući i simbolične datume kao što su Uskrs i Dan pobede – upravo ukrajinska strana nije se držala dogovorenog režima.
To dodatno komplikuje sliku na terenu i ostavlja prostor za sumnje da li će najavljeni razgovori uopšte doneti konkretan pomak.
S druge strane okeana, predsednik SAD Donald Tramp zasad ne ide ispred evropskih saveznika, ali ne ostaje ni po strani. Kako navodi „Blumberg“, Tramp je podržao stavove lidera EU i signalizirao da bi i Vašington mogao uvesti određena ograničenja, ali tek nakon što se vidi da li će inicijativa iz Turske uroditi plodom.
Taj suzdržani pristup, iako pomalo nekarakterističan za američku spoljnu politiku, možda i otkriva dublju strategiju – ostaviti drugoj strani prostor da napravi prvi potez.
U tom širem kontekstu, Istanbul se sve više nameće kao novo diplomatsko čvorište, mesto gde bi mogla biti testirana spremnost i jedne i druge strane na kompromis. Ali i mesto gde bi, u zavisnosti od toka razgovora, mogao biti definisan ton sledeće faze međunarodnog delovanja prema Rusiji.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: da li će zatišje potrajati dovoljno da se pokrene stvarni proces stabilizacije, ili će se pokazati kao još jedan kratkotrajan manevar, dok se pritisci iza zatvorenih vrata nastavljaju? Sve oči sada su uprte ka Istanbulu – ne zbog simbolike, već zbog realnih političkih posledica koje bi mogle uslediti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
