Uz Donalda Trampa, najveći problem Džozefa Bajdena (osim godina i pogubljenosti) je ekonomija. Anketa za anketom pokazuje da birači, kada je reč o ekonomskim pitanjima, više veruju bivšem republikanskom predsedniku nego aktuelnom demokratskom.
Stiven Mur, Trampov neformalni savetnik i saradnik Heritidž fondacije, kaže da će inflacija i stanje srednje klase biti među glavnim linijama Trampovog napada na Bajdena 2024. godine.
„Da li ti je bolje nego pre četiri godine? To će biti jedna od glavnih tema njegove kampanje“, kaže Mur.
„Blumberg“, čija istraživanja pokazuju da birači imaju više poverenja u Trampa nego u Bajdena kada je reč o brojnim ekonomskim problemima SAD, sastavio je spisak Trampovih (ekonomskih) politika koje se mogu očekivati ako/kad bivši predsednik osvoji novi mandat.
Tramp je jasno stavio do znanja da planira da nastavi sa politikom „Amerika na prvom mestu“. Predložio je izvozne takse od 10 odsto što bi, navodno, iznova poremetilo lance snabdevanja i primorao saveznike, uključujući Kanadu, Meksiko, pa čak i Japan, da pregovaraju o ustupcima.
Kina
Osim carina, Tramp bi se zalagao za razdvajanje dve najveće svetske ekonomije merama koje uključuju ukidanje statusa najpovlašćenije zemlje za Kinu, što bi podiglo carine i druge trgovinske barijere za kineski uvoz. Dodatna ograničenja ulaganja i protoka kapitala u Kinu takođe bi bila verovatna.
[adsenseyu1]
Postoje znaci podrške Kongresa Trampovoj jastrebovskoj trgovinskoj agendi: dvostranačka grupa zakonodavaca je u decembru preporučila podizanje carina na robu iz Kine i dalje ograničavanje investicija u zemlji.
Porezi
Trampov tim planira da učini trajnim pojedinačna smanjenja poreza koje je doneo kao predsednik, a koja bi trebalo da isteknu 2025. godine. Smanjenje koristi prvenstveno bogatim domaćinstvima, vlasnicima malih preduzeća i onima u industriji nekretnina. Mur kaže da Tramp može da iskoristi bilo koji prihod od dodatnih tarifa za finansiranje njihovog proširenja ili produbljivanja.
Tokom Trampovog mandata, pregovori između njegove administracije i Kongresa doveli su do smanjenja stope korporativnog poreza sa 35 na 21 odsto.
Ljudi koji su upoznati sa Trampovim planovima kažu da, iako je republikanski lider u kampanji za podršku glasačima iz radničke i srednje klase, on neće težiti daljem snižavanju stope, na 15 odsto, kao što je bio njegov cilj na početku njegovo predsedništva.
Imigracija
Sveobuhvatne izvršne naredbe za ograničavanje imigracije izgledaju verovatno ako Tramp ponovo uđe u Belu kuću, zajedno sa naredbom da se ukine automatsko državljanstvo za decu imigranata bez dokumenata rođenih u SAD (takozvani „sanjari“), iako će se to verovatno suočiti sa pravnim izazovima. „Oni žele da se naslade znojem i štednjom američkih poreskih obveznika“, rekao je Tramp na skupu u novembru. „Nećemo dozvoliti da se to dogodi. Sve ću odmah prekinuti“, dodao je.
Fiskalna politika
Tramp nikada nije bio poznat po fiskalnoj štednji. NJegovo smanjenje poreza iz 2017. dovelo je do budžetskog deficita. Takođe odbija da se pozabavi socijalnim i zdravstvenim osiguranjem (Mediker) koji su među najvećim pokretačima dugoročnog rasta deficita. Tokom predizborne kampanje, Tramp je obećao da će obuzdati ono što on naziva prekomernom državnom potrošnjom na stranu pomoć, klimatske subvencije, imigraciju i druge oblasti.
Deo njegove poruke biračima je da će njegov stav uštedeti novac poreskim obveznicima, između ostalog, oslobađanjem zemlje od umešanosti u skupe prekomorske sukobe kao što je Ukrajina.
Deregulacija
Tramp je predložio da se regulatorne agencije kao što su Federalna trgovinska komisija i Federalna komisija za komunikacije dovedu pod predsedničku nadležnost. Radnici savezne vlade bi takođe morali da polažu novi test za državnu službu koji se fokusira na granice savezne moći.
Klima
Očekuje se da će Tramp odbaciti Bajdenovu klimatsku politiku putem mera koje uključuju ukidanje energetskih propisa kao što su ekonomičnost goriva i standardi za emisije. Takođe bi se povukao iz Pariskog klimatskog sporazuma, potez koji je napravio dok je bio na funkciji.
Federalne rezerve
Tokom svog predsedničkog mandata, Tramp je bio glasan kritičar američkih Federalnih rezervi. On je 2019. optužio centralnu banku da se ponaša kao „tvrdoglavo dete“ odbijajući da smanji kamatne stope. Taj pritisak bi mogao da se nastavi ako bude ponovo izabran.
[adsenseyu4]
Kreatori politike su signalizirali da bi stope mogle pasti pre kraja 2024. godine, ali upozoravaju da će politika ostati restriktivna još neko vreme. Tramp je takođe rekao da neće ponovo imenovati predsednika Feda DŽeroma Pauela kada mu mandat istekne 2026. godine.
Energetika
„Kada se vratim u Belu kuću, konačno ću vratiti proameričku energetsku politiku“, rekao je Tramp u video-poruci objavljenoj u novembru. Ako bude ponovo izabran, obećao je da će ukloniti sve prepreke za masovno povećanje bušenja nafte i prirodnog gasa u SAD. On je takođe obećao ukidanje podsticaja za električna vozila i čistu energiju.
(rt)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
