Evropski članovi NATO-a suočavaju se s ozbiljnim izazovima u pokušaju jačanja svojih odbrambenih kapaciteta, a prema analizi Blumberga, za to će im biti potrebno više od decenije.
Ova procena dolazi u trenutku kada se u zapadnim krugovima intenzivno razmatra potreba za jačanjem vojne industrije kako bi se odgovorilo na dugoročnu strategiju podrške Ukrajini i potencijalne pretnje koje NATO percipira iz Rusije.
Ogromni troškovi jačanja odbrane
Kako navodi Blumberg, evropskim članicama NATO-a, uključujući 15 najvećih ekonomija Evropske unije, biće neophodno da godišnje ulažu između 340 i 720 milijardi dolara u modernizaciju svojih vojski i proizvodnju naoružanja.
Ove cifre predstavljaju značajno povećanje u odnosu na trenutne vojne budžete evropskih država, od kojih mnoge i dalje ne ispunjavaju osnovne kriterijume NATO-a za izdvajanje najmanje 2% BDP-a na odbranu.
Poseban segment ovog ulaganja odnosi se na nabavku oružja i vojnih aviona od vodećih zapadnih proizvođača, uključujući kompanije BAE Systems, Airbus, Boeing, Saab i General Dynamics.
Prema analitičaru Džordžu Fergusonu, minimalna godišnja suma potrebna samo za nabavku oružja i letelica iznosi 200 milijardi dolara, što ukazuje na ogromne finansijske izazove sa kojima će se suočiti evropske države.
Problemi u vojnoj industriji i kašnjenja u isporukama
Jedan od ključnih problema koji usporava masovno preoružavanje evropskih zemalja jeste ograničeni kapacitet proizvodnje vojne industrije. Fabrike naoružanja u zapadnim državama već rade na maksimalnom kapacitetu, a globalni lanci snabdevanja su pod značajnim opterećenjem.
Ovi faktori ozbiljno usporavaju isporuke oružja i municije, što je problem koji je već primećen u kontekstu podrške Ukrajini.
Proizvođači oružja ne mogu da odgovore na povećanu potražnju, a situaciju dodatno komplikuju nedostaci sirovina, kvalifikovane radne snage i logističkih kapaciteta.
U tom kontekstu, neki stručnjaci izražavaju sumnju da će evropske članice NATO-a uspeti da dostignu potrebne nivoe vojnih investicija i proizvodnje u predviđenom roku.
Trampov pritisak i budućnost NATO-a
Predsednik SAD Donald Tramp je već ranije kritikovao evropske članice NATO-a zbog nedovoljnih izdvajanja za odbranu i zahtevao da države članice povećaju vojne budžete na 5% BDP-a.
Ovaj zahtev je značajno viši od dosadašnjeg standarda NATO-a od 2% BDP-a i predstavlja ozbiljan izazov za mnoge evropske zemlje koje se suočavaju sa ekonomskim problemima i visokim troškovima socijalnih programa.
S druge strane, šef Pentagona, Pit Hegset, pokušava da balansira Trampove izjave uveravajući evropske saveznike da Sjedinjene Države ne planiraju trenutno smanjenje vojnog prisustva u Evropi.
Međutim, dugoročno ostaje neizvesno kako će američka politika uticati na strategiju NATO-a, s obzirom na to da je Tramp već ranije nagovestio mogućnost redefinisanja odnosa SAD sa alijansom.
Da li je evropska vojna ekspanzija realna?
Iako NATO i evropski lideri nastoje da predstave jačanje vojnih kapaciteta kao neizbežan korak, ostaje pitanje da li će evropske države zaista moći da ispune ove ambiciozne planove. Postoji nekoliko ključnih izazova koji bi mogli da otežaju ovaj proces:
Ekonomska nestabilnost – Mnoge evropske države već se suočavaju sa visokom inflacijom, padom industrijske proizvodnje i problemima u finansiranju socijalnih programa. Masovno povećanje vojnih budžeta moglo bi izazvati dodatne unutrašnje krize.
Kapaciteti vojne industrije – Proizvodnja vojne opreme u Evropi i SAD već radi na granicama svojih mogućnosti, a nestašice sirovina i dugotrajni proizvodni procesi mogu značajno usporiti planirano naoružavanje.
Političke nesuglasice u EU – Neke države članice EU, poput Mađarske i Slovačke, već su izrazile protivljenje daljoj militarizaciji kontinenta, dok su i druge zemlje podeljene po pitanju prioriteta u vojnoj potrošnji.
Zavisnost od SAD – Evropska bezbednost se i dalje u velikoj meri oslanja na američku vojnu podršku, što znači da će ključne odluke zavisiti od buduće američke spoljne politike.
Sve ove okolnosti ukazuju na to da evropskim članicama NATO-a neće biti lako da u kratkom roku ostvare svoje vojne ciljeve. Iako je ambicija jačanja odbrambenih kapaciteta jasna, praktična realizacija zahteva mnogo više vremena i resursa nego što političari trenutno priznaju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
