Nemačka se suočava sa nizom ekonomskih izazova koji sugerišu na mogućnost naglog pada, prema izveštaju agencije Blumberg.
Ovi izazovi uključuju ekonomsku stagnaciju, rastuće cene energije zbog odbijanja od nuklearne energije i sankcija Rusiji, kao i visoke korporativne stope nevolja u Evropi.
Prema Blumbergovim izvorima, menadžeri fondova, kreditni trgovci i nemački rukovodioci izrazili su zabrinutost zbog ovih faktora na nedavnom skupu u Davosu. Loše vesti se nastavljaju gomilati, jer je ekonomija Nemačke već zabeležila smanjenje u poslednjem kvartalu prošle godine, a preliminarna istraživanja za 2024. pokazuju malo ohrabrenja.
Potražnja za ulaganjem u ključne sektore poput mašinske industrije, fabrika i tehnologije opada, što može dugoročno ometati domaći rast jer kompanije trenutno pokušavaju prevazići ekonomske izazove. Dodatna zabrinutost raste zbog izloženosti nekih zajmodavaca nestabilnom američkom tržištu korporativnih nekretnina.
Brajan Mangviro, menadžer fonda u Baringsu, naglašava da je Nemačka suočena sa ozbiljnim izazovima, posebno zbog viših troškova energije i konkurencije iz Kine u sektorima poput automobilske industrije.
[adsenseyu1]
Rukovodioci iz Nemačke su takođe izrazili pesimizam u vezi sa budućim stabilnim rastom, navodeći da se suočavaju sa periodom haosa u različitim sektorima, od mašinske industrije do automobilske proizvodnje.
Evropski indeks Weil ukazuje na tmurne ekonomske izglede Nemačke, ističući stagnaciju profitabilnosti uz pritisak likvidnosti kao ključne probleme. Nemačka se ističe kao tržište sa najvećim izazovima u Evropi, suočavajući se sa pogoršanjem ulagačkih pokazatelja, pritiscima na likvidnost i stagnacijom profitabilnosti od početka godine.
Predviđanja vlade Nemačke i Evropske komisije ukazuju na očekivani pad ekonomije od 0,4% za 2024. godinu, što je delimično rezultat visoke inflacije, rasta cena energije i usporenog međunarodnog trgovanja.
Dodatno, rastuće kamatne stope u poslednje dve godine dodatno su pogoršale situaciju, posebno na tržištu nekretnina. Analitičari Morgan Stanlija savetovali su klijentima da prodaju starije obveznice povezane sa Deutsche Pfandbriefbank AG zbog velike izloženosti zajmodavca na američkom tržištu komercijalnih nekretnina.
Osim toga, akcije Pfandbriefbanke su zabeležile pad od oko 15% ovog meseca, dok su druge nemačke finansijske institucije takođe beležile značajan pad. Prema Bloombergu, u poslednjem mesecu beleži se preko 13,6 milijardi dolara zajmova i obveznica koje su izdale nemačke kompanije, što je više od 13 puta više nego u Italiji.
Analitičari upozoravaju da se problemi proširuju na druge sektore, izvan nekretnina, građevinarstva i maloprodaje. Kristijan Ebner, generalni direktor savetodavnog tima za finansijsko restrukturiranje kompanije Alvarez & Marsal, ističe da proizvodnja počinje da trpi, a automobilska industrija ostaje problematična.
Promene u političkom pejzažu Nemačke takođe igraju ulogu u ekonomskim izazovima. Glavni izvršni direktor Deutsche Bank AG, Kristijan Šiving, izrazio je zabrinutost zbog doprinosa konzervativne stranke AfD smanjenju investicija. Ministar finansija, Kristijan Lindner, složio se s tim, izjavivši da AfD predstavlja rizik zbog toga što dovodi u pitanje osnovne principe zemlje i evropske integracije.
Dok nemački rukovodioci izražavaju zabrinutost, drugi učesnici na Davosu osjećaju priliku za profitiranje u turbulencijama koje se događaju. Šaputanja među bankarima i savjetnicima otkrivaju značajan porast interesa privatnih kompanija i direktnih zajmodavaca, prema izvještaju.
Prema Blumbergovim izvorima, Viktor Kholsa, osnivač i glavni investicijski službenik Strategic Value Partners, vodi napred u ovom trendu. Kholsa je zainteresiran za osiguravanje zajmova po visokim stopama ili preuzimanje kompanija s visokim zaduženjem ubrizgavanjem potrebnog kapitala.
On ističe da postoji prilika za pružanje ovih visokih kamatnih zajmova ili akviziciju kompanija koje su u potrebi za kapitalom, dodajući da su takve prilike trenutno vidljive.
Ovaj trend je dodatno naglašen dolaskom velikih igrača poput Ares Management Corp. i Blackstone Inc., koji otvaraju ured u Frankfurtu s ciljem pružanja zajmova nemačkim firmama ili finansiranja preuzimanja privatnog kapitala.
[adsenseyu4]
Priliv stranog kapitala koji želi iskoristiti domaće nevolje signalizira zabrinjavajući razvoj situacije, posebno kada entiteti poput Techem GmbH postaju mete transakcija usred zabrinutosti za kvalitet i preuzimanja zajmodavaca zbog kršenja ugovora o zajmu.
Ovaj scenario nije ograničen samo na tržišta kapitala i duga. Postoje i prodavci koji se kladu protiv nemačkih kompanija, s iznosom od 5,7 milijardi eura uloženih protiv njih.
Grupa poput Kube Research & Technologies Ltd. kladila se protiv vodećih nemačkih kompanija poput Deutsche Bank AG, Volkswagen AG i Vonovia AG, što ukazuje na opći skepticizam u vezi s otpornošću nemačkog korporativnog sektora usred ekonomskih turbulencija.
Sektor nekretnina doživljava teške trenutke…
Cene nekretnina ponovo padaju, a vrednost kancelarijskih prostora je značajno opala, što dodatno opterećuje sektor nekretnina uz rastuće kamatne stope. Ova situacija može dovesti do ozbiljnih gubitaka, kako za zajmoprimce tako i za zajmodavce.
Kompanije poput Adler Group SA i Signa Renea Benka, posebno su pogođene ovim finansijskim poteškoćama, a situaciju dodatno pogoršava zabrinutost bankarskog sektora zbog izloženosti komercijalnim nekretninama i ekonomskoj stagnaciji, iako su bili otporni u prošlosti.
Bundesbanka je u novembru upozorila da su neki finansijski instituti, uključujući 15 štedionica i 37 kreditnih zadruga, već imali negativnu vrednost bankarske knjige na početku 2023. godine, što ih čini posebno osetljivim na rast kamatnih stopa. Od tada su stope ECB porasle za 2 procentna poena.
Prema nadzornom odboru, oko trećina kredita za komercijalne nekretnine u Nemačkoj suočava se s povećanim troškovima pozajmljivanja u naredne tri godine, što bi moglo izazvati brzi porast neizmirenih kredita i deprecijaciju vrednosti.
Investitori s fiksnim prihodom postaju oprezniji u vezi s izlaganjem zajmodavcima iz sektora komercijalnih nekretnina, što se vidi kroz izdavanje pokrivenih obveznica, najsigurnijeg oblika duga koje banke mogu emitovati.
Aareal Bank AG, na primjer, bila je primorana da se osloni na svoje vodeće menadžere, koji su uložili 125 miliona evra, kako bi u januaru dobili ponudu od 500 miliona evra na četiri godine.
Upozorenja Bundesbanke o ranjivosti štedionica i kreditnih zadruga na rast kamatnih stopa naglašavaju krhkost finansijskog sistema. Mogućnost neplaćanja kredita i deprecijacije je značajna, s velikim brojem kredita za komercijalne nekretnine pod rizikom.
Nespremnost investitora s fiksnim prihodima da se angažuju s rizičnim zajmodavcima dodatno naglašava krizu povjerenja, čak i dok se kompanije i stanodavci nadaju da će preživjeti do 2025. godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
