U Pekingu se odigrava nešto što analitičari nazivaju najdubljom vojnom čistkom još od vremena Mao Cedunga.
Kako prenosi Blumberg, predsednik Si Đinping uklanja iz vrha Narodnooslobodilačke armije čak i one generale koje je sam postavio, a razmere smena nemaju presedan u savremenoj kineskoj politici.
Jedan od najzvučnijih primera je slučaj generala He Veiduna. On je bio drugi po rangu u kineskoj armiji, zamenik predsednika Centralnog vojnog saveta – organa koji je zadužen za celokupno upravljanje vojskom i kojim lično predsedava Si.
Njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti bilo je u martu, na zatvaranju zasedanja Nacionalnog narodnog kongresa. Nedugo potom nestao je iz javnog života, a u aprilu je Financial Times, pozivajući se na izvore, preneo da je He Veidun smenjen zbog korupcije.
Jedan od sagovornika čak je tvrdio da je general zadržan. Ministarstvo odbrane Kine nije potvrdilo te navode, ali činjenica da ga nije bilo na tradicionalnoj ceremoniji sadnje drveća, kojoj redovno prisustvuju svi visoki vojni funkcioneri, dodatno je pojačala spekulacije.
Blumberg ističe da je He Veidun postao najviše rangirani vojni zvaničnik uklonjen sa dužnosti još od kraja Maoove ere 1976. godine. Čistka nije ostala na pojedinačnim slučajevima.
Analiza televizijskih priloga, zapisnika iz parlamenta i drugih javnih dokumenata pokazuje da je Si uklonio skoro petinu generala koje je sam imenovao. Među njima su i bivši ministar odbrane Vej Fenghe (2018–2023) i general Liu Dženli, načelnik združenog štaba Centralnog vojnog saveta. Posledica je da je broj članova ovog ključnog tela spao sa sedam na svega četiri – najniži od Maoovog perioda.
Važno je podsetiti da tokom prvog mandata Si Đinpinga nije bilo slučajeva istraga protiv njegovih ljudi. Tada su pod udar došli kadrovi prethodnog lidera Đijang Zemina, uključujući bivšeg šefa bezbednosnih službi Džou Junkulu, koji je na kraju osuđen na doživotni zatvor zbog primanja mita, zloupotrebe položaja i odavanja državnih tajni.
Taj proces tada je otvoreno praćen u državnim medijima i služio je kao simbol transparentnosti.
Drugi mandat Sija, ocenjuje Blumberg, protekao je mirnije za vojni vrh, jer je lider učvršćivao kontrolu nad sistemom. Ali sa trećim mandatom situacija se potpuno promenila.
Upravo kada je, zahvaljujući izmenama Ustava, postao prvi kineski predsednik u istoriji koji je izabran treći put, Si je povukao potez koji mnoge podseća na Maoovu praksu – krenuo je da uklanja i one generale koje je sam postavio.
Talas je počeo 2023. godine iznenadnom smenom Li Juičaoa, komandanta Raketonosnih snaga, za kojeg je South China Morning Post pisao da je predmet antikorupcionog postupka. Njegovo uklanjanje pokrenulo je lavinu novih odlazaka.
Dok jedni tvrde da su u pitanju korupcionaški skandali i zloupotrebe moći, drugi smatraju da je reč o širem procesu konsolidacije – eliminisanju svake potencijalne nesigurnosti unutar vojske.
I upravo ta neizvesnost otvara nova pitanja: da li je čistka uperena protiv stvarne korupcije, ili je to, zapravo, način da se obezbedi lojalnost u godinama koje dolaze? Analitičari vide paralelu sa prošlim vremenima, ali razlika je u tome što današnja Kina stoji na čelu globalnih izazova i svaka takva odluka ima šire posledice, i unutar zemlje i na međunarodnoj sceni.
Webtribune.rs
