Nakon više godina slobodne potrošnje, evropske države su primorane da zatežu kaiš kako bi doveli u red svoje javne finansije
Ukoliko je iko sumnjao da je doba ogromnih ekonomskih subvencija u Evropi gotovo, njena najveća privreda je upravo donela odluku o drastičnom smanjenju državne potrošnje.
Nakon presude Ustavnog suda, političko rukovodstvo Nemačke je primorano da rešava budžetsku krizu i ponovo razmotri strategiju upravljanja državnim finansijama.
Pravno pitanje je usredsređeno na raspoređivanje posebnih fondova za podršku velikim investicijama koji nisu deo saveznog budžeta, navodi „Blumberg“.
Više nemačkih vlada je pribegavalo toj taktici kako bi zaobišle ustavom propisanu „kočnicu duga“ koja postavlja stroga ograničenja na veličinu vladinog deficita i javnog zaduživanja.
Slučaj o kome je reč fokusirao se na preraspoređivanje sredstava iz perioda pandemije korona virusa na projekte razvoja zelene privrede i modernizacije ekonomije.
Presuda je onemogućila vladi da koristi te fondove i dovela je u pitanje stotine milijardi evra namenjenih za različite projekte.
„Blumberg“ navodi da je značajno i to što se kriza dogodila u trenutku kada bi zemlje poput Nemačke trebalo da „zategnu kaiš“ nakon nekoliko godina povećane potrošnje usled pandemije i energetske krize.
[adsenseyu1]
Pošto su te poteškoće prošle, pravila EU koja propisuju da bi države trebalo da ograniče deficit na tri, a javni dug na 60 odsto BDP-a trebalo bi da ponovo stupe na snagu od januara.
Ministri finansija i dalje razrađuju detalje, ali je šira slika jasna: Pozajmljivanje novca se mora dovesti pod kontrolu.
Napuštanje stimulansa primetili su i zvaničnici EU, koji su u svom najnovijem setu ekonomskih prognoza, objavljenim sredinom novembra, rekli da se predviđa da će fiskalna politika bloka ove godine „preći u kontrakciju“ i da će još više uticati na rast u 2024.
Ukupan dug kao procenat BDP-a se takođe smanjuje, kažu oni.
Ujedinjeno Kraljevstvo – koje više nije članica Unije ali se suočava sa sličnim problemima – takođe pokušava da dovede javnu potrošnju pod kontrolu. Mini budžet koji je objavljen 22. novembra nagovestio je da će poreske stope porasti na najviše nivoe od kraja Drugog svetskog rata.
Ipak, Ujedinjeno Kraljevstvo i ostale evropske države počinju da shvataju da je glasače teško odvići od državne pomoći.
U Italiji, čiji je kreditni rejting katastrofalan a javni dug iznosi oko 140 odsto BDP-a, premijerka Đorđa Meloni je najavila da će nastaviti sa potrošnjom koja će deficit držati iznad tri odsto BDP-a do 2026. godine.
Francuska, koja ima manja fiskalna opterećenja ali zahtevnije biračko telo, nedavno se našla na crnoj listi Evropske komisije jer nacrt njenog budžeta za 2024. rizikuje da prekrši fiskalne smernice.
Brisel smatra da je i Nemačka previše velikodušna sa svojim energetskim subvencijama, iako je reč o zemlji čije su javne finansije tradicionalno stabilne u poređenju sa ostalim velikim evropskim zemljama.
Alergija zemlje na budžetske deficite je zasnovana na nevoljnosti njenih građana da se zadužuju. (Na nemačkom, reč za „dug“ takođe znači „krivica“.) Pre pandemije, u vreme izuzetno niskih troškova zaduživanja, međunarodni ekonomski posmatrači su taj stav smatrali apsurdnim.
Ali kada je kovid udario, Nemačka je uspela da obezbedi ogromnu fiskalnu podršku za domaćinstva i preduzeća – koja je iznosila stotine milijardi evra – praćena pomoći za ublažavanje energetske krize nakon eskalacije krize u Ukrajini.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner, inače fiskalni konzervativac, pokušavao je da vrati budžet u normalu, ali se istovremeno sve više oslanjao na vanbudžetske fondove kako bi izašao u susret planovima svojih koalicionih partnera – pre svega kada je reč o zelenoj tranziciji.
Taj pristup je sada doživeo krah. Vlada je uvela privremeno zamrzavanje potrošnje – koje će ostati na snazi dok se kriza u Berlinu ne razreši.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
