Evropa bi, bar teorijski, mogla da povuče potez koji se retko pominje naglas, ali se u finansijskim krugovima pažljivo meri.
Kako prenosi Bloomberg, pozivajući se na analizu Deutsche Bank, zaoštravanje odnosa sa Donaldom Trampom, posebno oko pitanja Grenlanda, moglo bi da otvori vrata masovnoj rasprodaji američkih hartija od vrednosti u evropskom vlasništvu.
Posledice takvog scenarija ne bi bile lokalne – govorilo bi se o ozbiljnom potresu za globalnu ekonomiju.
Na papiru, Evropa je već dugo najveći kreditor Sjedinjenih Američkih Država. Evropske zemlje drže američke obveznice i akcije u vrednosti od oko osam triliona dolara, što je gotovo dvostruko više nego što poseduje ostatak sveta zajedno.
Ta brojka sama po sebi objašnjava zašto se svaki nagoveštaj promene ponašanja pažljivo prati, čak i kada je reč o pukim signalima, a ne o konkretnim potezima.
Na tu temu oglasio se i Džordž Saravelos, šef valutnih istraživanja u Deutsche Bank. On ukazuje da se trenutno vidi narušavanje geoekonomske stabilnosti zapadnog saveza, nešto što se godinama uzimalo zdravo za gotovo. U takvim okolnostima, kaže Saravelos, više nije sasvim jasno zašto bi Evropa morala da nastavi da igra ulogu glavnog finansijera američkog deficita.
Prema njegovoj oceni, poslednji događaji mogu ubrzati preraspodelu globalnih finansijskih tokova, i to na štetu dolara. Ako bi se spor sa SAD dodatno produbljivao, Evropa bi, makar u teoriji, mogla da posegne ne za klasičnim trgovinskim merama, već za finansijskim alatima: smanjenjem ulaganja u američku imovinu, promenom strukture deviznih rezervi i slabijim finansiranjem američkog budžetskog minusa.
Saravelos upozorava da čak i sama očekivanja takvih poteza mogu izazvati snažne oscilacije kursa dolara, američkog berzanskog tržišta i kamatnih stopa. To nije puka akademska pretpostavka – slični signali su i ranije izazivali burne reakcije tržišta, često brže nego što političari stignu da se izjasne.
Bloomberg podseća na primer iz prošle godine, tokom trgovinskih tenzija koje je pokrenula administracija Donalda Trampa. Tada je Japan počeo da smanjuje izloženost američkim hartijama od vrednosti, što su analitičari ocenili kao ključni faktor u odluci Bele kuće da privremeno obustavi primenu naglo uvećanih carina. Poruka je bila jasna: finansijski pritisak može biti jednako efikasan kao i carinski.
U tom širem kontekstu vredi podsetiti i na ranije upozorenje prema kojem je Evropska komisija pozvala da se trgovinski spor sa SAD ne zaoštrava. Ipak, uz tu poruku ostavljen je i jasan signal da je Brisel spreman na oštre mere ukoliko proceni da su evropski interesi ugroženi.
Sve to zajedno ostavlja otvoreno pitanje – ne da li će Evropa sutra krenuti u rasprodaju američke imovine, već koliko je sama ideja takvog poteza već postala deo realne finansijske računice.
U svetu u kome tržišta reaguju na nagoveštaje brže nego na odluke, granica između teorije i prakse ponekad zna da bude tanja nego što izgleda na prvi pogled.
