Evropske prestonice poslednjih dana zvuče tiše nego inače, ali ispod te površinske mirnoće kuva ozbiljna nervoza.
Prema navodima Bloomberga, pozivajući se na visokog evropskog zvaničnika koji učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, pojedini evropski lideri su spremni čak i na krajnje nepopularan potez – da pristanu da Grenland pređe pod kontrolu Sjedinjenih Američkih Država, samo da bi se izašlo u susret administraciji predsednika Donalda Trampa.
Sagovornik agencije tvrdi da se među njegovim kolegama sve češće čuje ista rečenica: posleratni svetski poredak je završen. Uverenje da bi Trampovo preuzimanje teritorija moglo da preoblikuje globalnu politiku više nije teorijska rasprava, već tema zatvorenih sastanaka.
Na nedavnom okupljanju ministara finansija evropskih zemalja u Briselu, tokom dva dana razgovora, mnogi su ostali zatečeni brzinom kojom je podrška iz Vašingtona počela da se topi – i kako je to vrlo brzo dobilo otvoreno neprijatan ton. Nekoliko zvaničnika priznalo je, gotovo bez zadrške, da više ne znaju kako da reaguju na stalno promenljiv niz zahteva i poruka koje stižu iz SAD.
Zbunjenost je dodatno pojačana naglim zaokretom američkih kolega, pa se u evropskim krugovima sve češće postavlja pitanje kako su odnosi mogli tako duboko da se poremete.
Jedan danski zvaničnik podsetio je na vojnike iz svoje zemlje koji su stradali rame uz rame sa američkim saborcima u Avganistanu, nakon što su saveznici odgovorili na poziv SAD da se aktivira NATO klauzula o kolektivnoj odbrani posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Ta sećanja sada, kažu upućeni, dodatno pojačavaju osećaj gorčine.
U Briselu se ovih dana čuju i reči koje se ranije nisu izgovarale tako otvoreno. Švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson izjavila je u utorak da je „tužno i potpuno besmisleno imati američkog predsednika koji sve ostale drži pod pritiskom“.
Bloomberg, međutim, napominje da Trampov zahtev upućen Danskoj da se odrekne Grenlanda možda nije konačan cilj, već deo pregovaračke taktike – način da se na kraju dođe do sporazuma koji bi Evropi bio manje neprihvatljiv.
Od prvog dana povratka republikanca na vlast, evropski zvaničnici su se podelili u dva tabora. Jedni su verovali da je prilagođavanje Trampovom stilu jedini realan izbor, dok su drugi upozoravali da takav pristup neće dati rezultate. Ovi potonji sada tvrde da se njihova procena pokazala tačnom.
Poljski premijer Donald Tusk je na mreži X napisao da je „popuštanje uvek znak slabosti“. U istoj poruci naglasio je da Evropa ne sme sebi da dozvoli slabost, ni prema protivnicima ni prema saveznicima, jer takav pristup, po njegovim rečima, ne donosi rezultate već samo poniženje.
Sve se to dešava u trenutku kada je Evropska unija već duboko podeljena zbog sukoba u Ukrajini, suočena sa ekonomskim problemima i sve većom nesigurnošću u pogledu toga koliko se još može osloniti na američke bezbednosne garancije.
Lideri koji ove nedelje stižu u Davos, piše RBK, pokušavaju istovremeno da izađu na kraj sa Trampom i sa međusobnim nesuglasicama. Nemački kancelar Fridrih Merc zagovara dijalog sa SAD, dok se francuski predsednik Emanuel Makron tome otvoreno protivi.
Manje države, u međuvremenu, sa nelagodnošću posmatraju hoće li ova kriza iznedriti novu evropsku solidarnost ili će ogoliti koliko ona lako puca pod pritiskom, navodi Bloomberg.
Belgijski premijer Bart de Vever, koji bi trebalo da se sastane sa Trampom u Davosu, upozorio je da je izbor jednostavan, ali surov: ili će Evropa stajati zajedno, ili će biti podeljena. Ako prevlada ovo drugo, smatra on, to bi mogao biti kraj jedne ere. Po njegovim rečima, osamdeset godina atlantskog savezništva zaista dolazi do svog završetka, a Sjedinjene Države više ne vidi kao saveznika.
Sa druge strane Atlantika, Tramp ne pokazuje sumnju. Uveren je da će Evropska unija nastaviti da ulaže u SAD čak i ako on uvede nove carine povezane sa Grenlandom. „Njima je taj sporazum sa nama veoma potreban. Bilo im je izuzetno teško da ga postignu. Zato sumnjam“, rekao je on.
Kako će se ova partija završiti i da li je Grenland samo moneta za potkusurivanje ili simbol mnogo dubljeg zaokreta, ostaje da se vidi. Za sada je jasno samo jedno: Evropa je ponovo na raskrsnici, a odluke koje se budu donosile u tišini sastanaka mogle bi imati posledice daleko izvan diplomatskih sala.
