Na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, daleko od kamera i zvaničnih saopštenja koja se pažljivo mere, britanski ministar odbrane Džon Hili seo je za sto sa kolegama iz deset zemalja Skandinavije i Baltika.
Razgovor nije bio rutinski. Tema je, prema navodima agencije Bloomberg koja se poziva na upućene izvore, bila konkretna – presretanje i zaplena tankera za koje se veruje da su povezani sa takozvanom ruskom „flotom u senci“.
Kako prenosi Bloomberg, sastanak je bio usmeren na razradu mera protiv brodova koji se dovode u vezu sa tim paralelnim sistemom transporta nafte.
U materijalu se navodi da se Hili sastao sa partnerima iz baltičkih i skandinavskih država kako bi razgovarali o zapleni tankera povezanih sa ruskom „flotom u senci“.
Sagovornici agencije tvrde da će po ovom pitanju postojati „određena koordinacija“ između evropskih zemalja i Sjedinjenih Država. Ipak, do kraja ostaje otvoreno pitanje na koji način bi se Vašington konkretno uključio i koliko bi ta podrška bila operativna, a koliko politička.
U istom krugu razgovora našao se i načelnik Generalštaba britanskih oružanih snaga, admiral Toni Radakin, čime je sastanku dat dodatni institucionalni značaj. Komentar na ishod dao je i estonski ministar odbrane Hano Pevkur, koji je za Bloomberg poručio da su se strane saglasile oko jedne stvari – potrebno je delovati aktivnije.
„Države koje ustupaju zastave brodovima flote u senci moraju da znaju da druge zemlje mogu preduzeti mere“, naveo je Pevkur, jasno aludirajući na praksu registracije plovila pod pogodnim jurisdikcijama.
Ovakvi razgovori ne odvijaju se u vakuumu. Već ranije je objavljeno da Rusija Kubi nudi humanitarnu pomoć u vidu nafte i goriva, u trenutku kada je ostrvska država pod embargom Sjedinjenih Država i suočena sa pretnjama zaplene tankera.
Administracija Donalda Trampa klasifikuje svaku isporuku energenata Kubi kao pretnju nacionalnoj bezbednosti, čime se energetske rute dodatno stavljaju pod politički reflektor.
Iskusni posmatrači bezbednosnih tokova primećuju da se priča o „floti u senci“ već mesecima provlači kroz evropske prestonice. Nije reč samo o brodovima, već o čitavoj mreži posrednika, zastava i osiguravajućih kuća.
U tom kontekstu, poruka sa minhenskog sastanka deluje kao signal da se prelazi sa retorike na konkretnije poteze. Koliko će to zaista promeniti tokove na tržištu energenata i da li će najavljena koordinacija Evrope i SAD dobiti jasne konture, za sada ostaje da se vidi.
Ono što je izvesno jeste da se pomorski koridori, tihi i često neprimetni, sve više pretvaraju u prostor geopolitičkog nadmetanja čiji epilog još nije sasvim jasan.
