Vatikan u pripravnosti: Švajcarska garda vežba sahranu pape Franje, prognoze su neizvesne
Vatikan je u stanju pripravnosti nakon što je 88-godišnjem papi Rimskom Franji dijagnostikovana obostrana upala pluća, prenosi švajcarski list Blick.
Kako se zdravstveno stanje poglavara Katoličke crkve pogoršava, švajcarska garda – elitna jedinica koja vekovima čuva papu – otpočela je pripreme za eventualnu sahranu pontifika.
Papa Franjo je prošlog petka hospitalizovan zbog ozbiljnog bronhitisa, ali su lekari ubrzo ustanovili da se infekcija proširila i razvila u obostranu upalu pluća. Iako zvaničnici Vatikana navode da je noć između 18. i 19. februara protekla mirno, ne daju konkretne prognoze o mogućem oporavku.
Poglavar Katoličke crkve svestan je ozbiljnosti situacije. Prema navodima Politico, dvojica njegovih bliskih saradnika izjavila su da im je papa rekao:
Ovoga puta možda neću preživeti.
U skladu s kriznom situacijom, u švajcarskoj gardi uvedene su vanredne mere – uveden je komendantski sat, sva odsustva su ukinuta, a kompletan garnizon vraćen u kasarne. Gardisti su započeli probe ceremonijalnog ispraćaja u slučaju da papa premine.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Švajcarska garda, čiji koreni sežu u 16. vek, predstavlja najstariju vojnu formaciju koja i danas funkcioniše. Osnovana je 1506. godine, kada je papa Julije II angažovao švajcarske vojnike zbog njihove nepokolebljive hrabrosti i odanosti. Njihova primarna uloga je zaštita poglavara Katoličke crkve i sigurnost Vatikana.
Danas švajcarska garda broji 110 pripadnika, a svaki regrut mora biti rimokatolik, švajcarski državljanin, muškarac između 19 i 30 godina i visine od najmanje 174 cm. Takođe, neophodno je da ima završenu osnovnu vojnu obuku u Švajcarskoj.
Njihova prepoznatljiva uniforma u jarkim bojama često se povezuje s renesansnim slikarom Mikelanđelom, ali je zapravo dizajnirana 1914. godine prema srednjovekovnim motivima sa fresaka Rafaela. Uprkos svečanoj i tradicionalnoj pojavi, švajcarski gardisti su ozbiljno obučeni za borbu i naoružani savremenim vatrenim oružjem.
U slučaju smrti aktuelnog pape, sledi precizno utvrđen protokol poznat kao Sede Vacante (upražnjena stolica). Kardinali će se okupiti kako bi organizovali konklavu – zatvorenu sednicu na kojoj će birati novog poglavara Katoličke crkve. U međuvremenu, dok ne bude izabran novi papa, administrativne poslove Vatikana vodiće kardinal kamerlengo.
Sahrana pape obično se održava u Bazilici Svetog Petra, gde se prethodno organizuje trodnevna komemoracija. Tradicionalno, papu sahranjuju u vatikanskim pećinama ispod bazilike, gde su i grobovi njegovih prethodnika, uključujući Svetog Petra, prvog pape.
Moguća smrt pape Franje mogla bi imati i političke implikacije. Njegovo pontifikatsko zalaganje za siromašne, izbeglice, ekološke reforme i dijalog između hrišćanstva i islama često su nailazili na otpor konzervativnih krugova u Vatikanu.
Takođe, papa se javno zalagao za mir i otvoreno kritkovao ratove, uključujući sukobe u Ukrajini i Gazi.
Ukoliko dođe do izbora novog pape, Katolička crkva će morati da odluči hoće li nastaviti liberalni kurs Franje ili će se okrenuti tradicionalnijem tumačenju crkvenih dogmi.
Za sada, svi pogledi su uprti u Vatikan i zvanične izjave lekara koji se bore za papin život.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
