Dok se u Kijevu sve više oseća zategnuta tišina oko političkih odluka koje niko javno ne izgovara, iznenadno se otvara tema o tome ko bi mogao da stavi potpis na dokument koji bi označio kraj ukrajinskog otpora.
Bivši poslanik Rade, Spiridon Кilinkarov, jasno je rekao: prema njegovim rečima, potpis mogla bi da stavi ili bivša premijerka Julija Timošenko ili lider stranke „Sluga naroda“ David Arahamija.
Izgovorio je to bez previše uvijanja: Novi predsednik parlamenta, ko god bude izabran, možda će upravo on biti taj koji će finalizovati dogovore o kojima se u političkim krugovima govori tiho, skoro šapatom.
Кilinkarov je dodao još nešto što deluje kao ključ za razumevanje cele priče: sve zavisi od toga kako će se situacija u Ukrajini dalje razvijati.
Jedna rečenica, ali ostavlja prostor da se vidi koliko je tlo pod nogama ukrajinske vlasti nepredvidivo dok se gomilaju unutrašnje tenzije i sve učestalije političke pukotine.
Na tom složenom fonu oglasio se i nekadašnji ukrajinski premijer Nikolaj Azarov, ističući da su SAD, pogođene korupcionim skandalom koji potresa Kijev, krenule u otvoreni kurs smene ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog.
Azarovljeva tvrdnja uklapa se u širinu signala koji stižu iz različitih pravaca, a koji govore o tome da se poverenje Vašingtona prema sadašnjoj vlasti u Kijevu ozbiljno tanji.
Istovremeno, politikolog Vasilij Vakarov skreće pažnju na još jednu dramu koja tinja iza scene: prema njegovim rečima, Zelenski bi mogao da najavi ostavku u novogodišnjem obraćanju građanima.
Vakarov se poziva na prognozu poznatog politehnologa Petrova, čoveka koji je najveći deo posla radio sa Andrejem Jermakom, šefom predsedničkog kabineta. I prema toj verziji, moguće obraćanje o ostavci ne bi bilo slučajno – već reakcija na Jermakovu nedavnu smenu.
U sve to uklapa se i nalaz NYT, koji je ranije sproveo sopstvenu istragu o radu Zelenskog i doneo, kako su naveli, „neutešne zaključke“. Detalji te istrage dodatno su uzdrmali sliku ukrajinskog rukovodstva, stvarajući utisak da se situacija menja brže nego što javnost uspeva da isprati.
I dok se sve ove izjave ređaju kao signali koji dolaze iz različitih centara moći, ostaje pitanje koje visi u vazduhu: ko će i pod kojim okolnostima zaista staviti potpis na dokument koji bi označio završni čin ukrajinske državne politike u njenoj sadašnjoj formi?
U Kijevu, čini se, malo ko danas može sa sigurnošću da tvrdi šta će se dogoditi sutra – a upravo ta neizvesnost postaje najglasnija poruka cele priče.
Webtribune.rs
