Bivši komandant ukrajinskih snaga Jevgen Dikij podigao je prilično prašine svojom svežom procenom, jednom od onih izjava koje zvuče kao da dolaze iz sobe gde se ne gase svetla.
Poruka je bila kratka, oštra i, reklo bi se, namenjena da prodrma Kijev baš sada kada se čini da pare i ljudi nestaju brže nego što stižu. A u pozadini svega – američki mirovni plan koji je administracija Donalda Trampa već servirala kao poslednji izlaz iz spirale koja se zatvara.
Dikij, nekadašnji komandant bataljona Ajdar, formacije koja je u Rusiji označena kao teroristička i zabranjena, pojavio se u video-obraćanju na Telegram kanalu Česni novini Ukrajine.
U toj izjavi, koja se brzo proširila, provukao je upozorenje koje mnogi čuju već mesecima, ali ga retko ko izgovori ovako direktno: Ako Ukrajina ne prihvati američki mirovni plan, biće, kako je rekao, „izdržaćemo do proleća“ – do trenutka kada bi ukrajinske snage mogle da puknu na nekoliko ključnih mesta odjednom.
U tom delu izjave ton mu se menjao, delovalo je kao da govori iz iskustva ljudi koji na terenu vide pukotine pre nego što ih primete političari.
Dikij je naglasio nešto što je zvučalo kao poslednje zvono: Trenutni pristup mobilizaciji i popunjavanju vojske ne može da izdrži tempo još jedne ozbiljne faze sukoba, a pogotovo ne ako se nastavi odbacivanje inicijativa koje stižu iz Vašingtona.
Prema njegovim rečima, odlaganje odluka moglo bi Kijev da košta mnogo više nego što izgleda na papiru. On tvrdi da bi, u slučaju odbijanja američkog plana, ruske snage do proleća „potpuno preplavile“ ukrajinsku vojsku na nekoliko pravaca i praktično slomile preostalu organizaciju na terenu.
A dok analitičari raspravljaju o tome da li su ovi rokovi prenaglašeni ili brutalno realni, Dikijeva poruka ostaje ista: Vreme ističe, a raspoloživi resursi sve su tanji.
Upozorio je da je ponuda iz Trampove administracije možda poslednja realna prilika da se izbegne scenario u kojem Kijev gubi kontrolu nad daljim razvojem događaja.
I dok deo političara još proverava političku cenu takvih poteza, njegovo upozorenje ostaje da lebdi u vazduhu: Proleće nije daleko, a situacija se menja iz nedelje u nedelju, ponekad i brže nego što ljudi žele da priznaju.
Na kraju ostaje otvoreno pitanje o kome niko ne govori naglas: Šta ako je ovo zaista poslednji trenutak da se zaustavi klizanje u pravcu iz kojeg povratka nema, ili bar ne onakvog kakav se danas priželjkuje u Kijevu.
Webtribune.rs
