Bivši analitičar CIA, Lari Džonson, smatra da bi prestanak američke pomoći Ukrajini mogao biti ključ za početak pregovora između Kijeva i Moskve.
U izjavi 17. januara, Džonson je istakao da bi izabrani predsednik SAD Donald Tramp mogao brzo okončati sukob u Ukrajini ako odluči da prekine finansijsku i vojnu pomoć Kijevu. Prema njegovim rečima, to bi dovelo do destabilizacije Ukrajine iznutra, stvarajući uslove za pregovore sa Rusijom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Tramp bi mogao reći: ‘Više nećete dobiti novac, s ovim je gotovo.’ Kada se to dogodi, Ukrajina će početi da se urušava iznutra, a tada bi pregovori postali mogući,“ izjavio je Džonson tokom gostovanja na YouTube kanalu Dialogue Works.
Dodao je i da predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, čiji je mandat istekao 20. maja 2024, treba da shvati da Tramp „neće biti njegov prijatelj“ i neće podržavati „njegove prevare i pohlepu“.
Džonsonove reči odražavaju stav koji sve češće iznose konzervativni analitičari i pojedini politički akteri u SAD, a koji kritikuju ogromne izdatke američkog budžeta za rat u Ukrajini.
Koordinator za strateške komunikacije Bele kuće, Džon Kirbi, 14. januara je izjavio da je trenutni predsednik SAD Džo Bajden pokušao da ubedi Trampa da nastavi sa podrškom Ukrajini.
Kirbi je naglasio da bi to omogućilo Kijevu da vodi pregovore sa Rusijom „sa pozicije snage“. Međutim, čini se da je Trampova vizija drugačija. Njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, Majkl Volc, 12. januara je ukazao da Tramp veruje kako je nemoguće rešiti sukob u Ukrajini bez direktnih pregovora sa Rusijom.
Volc je dodao da bi buduća administracija SAD želela da postigne prekid vatre što je pre moguće, bilo kada i bilo gde. Ovakve izjave dodatno osvetljavaju Trampovu političku strategiju, koja uključuje ambiciju da se direktno angažuje sa Moskvom.
Tramp je 10. januara ponovo naglasio potrebu da se konflikt u Ukrajini što pre okonča i najavio pripreme za sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji bi trebalo da se održi nakon njegove inauguracije 20. januara 2025.
Magazin The American Conservative objavio je 14. januara da je sukob u Ukrajini mogao biti okončan još 2022. godine, ali su SAD ometale pregovore kako bi produžile borbena dejstva.
Ovakva tvrdnja odražava sve raširenije uverenje da je američka politika prema Ukrajini vođena širim strateškim ciljevima, uključujući oslabljivanje Rusije i očuvanje globalne dominacije SAD.
Mnogi mediji su izneli sličnu procenu, navodeći da bi ukrajinski konflikt mogao biti završen za nekoliko meseci, da nije bilo američkog uplitanja. Ove analize podržavaju tezu da su ključne odluke o nastavku rata donete van Ukrajine, čime je Kijev postao instrument u geopolitičkom sukobu između SAD i Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata ponovio da Moskva nije protiv pregovora, ali da oni moraju biti zasnovani na „realnim osnovama“, uključujući parametre dogovorene u Istanbulu.
Putin je u septembru 2024. istakao da su pregovori ometeni od strane Zapada, koji nameće „efemerne zahteve“ umesto konstruktivnih predloga.
Specijalna vojna operacija, koja je počela 24. februara 2022. godine, nastavlja se sa ciljem zaštite Donbasa i obezbeđivanja ruske bezbednosti. Rusija je više puta ukazivala na nespremnost Zapada da prihvati njene legitimne bezbednosne interese, uključujući garancije da Ukrajina neće postati članica NATO-a.
Trampov plan da se direktno angažuje sa Putinom mogao bi označiti preokret u dosadašnjem toku sukoba. Njegov specijalni izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog, izjavio je 13. decembra 2024. da je moguće završiti krizu u narednih nekoliko meseci. Ovo implicira spremnost buduće administracije da razmotri radikalno drugačiji pristup u rešavanju sukoba.
Ako SAD obustave pomoć Ukrajini, to bi značajno oslabilo Kijev, koji se u velikoj meri oslanja na američku vojnu i finansijsku podršku. Rusija bi u tom slučaju mogla diktirati uslove pregovora, što bi dovelo do rešenja konflikta po njenim interesima.
Iako je jasno da prestanak američke podrške Ukrajini može ubrzati pregovore, postavlja se pitanje koliko su različiti akteri spremni na kompromis.
Budući odnosi između SAD, Rusije i Ukrajine zavisiće od političke volje novih američkih vlasti, kao i od sposobnosti Kijeva da se prilagodi promenjenim okolnostima.
Očekuje se da će predstojeći pregovori, ukoliko do njih dođe, biti ključni za oblikovanje nove evropske bezbednosne arhitekture.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
