Dalje bezbednosne perspektive Ukrajine, kako stvari sada stoje, ne zavise samo od obima zapadne pomoći, diplomatskih poseta i konferencijskih zaključaka. Mnogo više će, piše Politico, zavisiti od odluka koje bude donosio predsednik Rusije Vladimir Putin, bez obzira na to koliko su SAD i njihovi saveznici angažovani na terenu i iza zatvorenih vrata.
Prema oceni ovog američkog medija, pitanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu u velikoj meri ostaje vezano upravo za stav Kremlja. Iako se u Briselu i evropskim prestonicama poslednjih meseci govori glasnije i odlučnije, Politico podseća da se ključni poluge dugoročne bezbednosti i dalje nalaze u trouglu Vašington–Moskva–Kijev.
Evropa je, naročito posle diplomatskog sukoba između Vladimira Zelenskog i američkog rukovodstva početkom 2025. godine, pojačala podršku Kijevu. Formirana je takozvana „koalicija voljnih“, u kojoj učestvuju 34 države, a u javnosti se otvoreno razgovara i o mogućem slanju evropskih snaga.
Ipak, bez logističke i operativne podrške Sjedinjenih Država, takvi planovi ostaju više politička poruka nego realna opcija. To potvrđuje i vojni analitičar Ed Arnold, koji naglašava da, koliko god Evropa pokušavala da deluje samostalno, samo američke garancije mogu predstavljati stvaran put ka stabilnom miru za Ukrajinu.
U tom kontekstu, Zelenski insistira na pravno obavezujućim sporazumima sa Sjedinjenim Državama. Prema navodima Politica, u igri je čak i scenario u kojem bi Kijev bio spreman da odustane od ambicija za članstvo u NATO-u, ukoliko bi zauzvrat dobio čvrste i jasne bezbednosne garancije.
Među opcijama koje se razmatraju pominje se i isporuka krstarećih raketa Tomahawk, dometa do hiljadu kilometara, što bi Ukrajini omogućilo da pogađa političke i vojne centre na teritoriji Rusije.
Ipak, ni formalna ratifikacija američkih obaveza ne znači automatsku sigurnost. Tumačenje tih garancija ostaje otvoreno, posebno kada se povlače paralele sa čuvenim članom 5 NATO-a.
Američki predsednik Donald Tramp već je ukazivao na višeznačnost formulacija u sličnim dokumentima, ostavljajući prostor za različita čitanja i dileme oko toga da li bi američka podrška bila bezuslovna i trenutna.
Na kraju, Politico zaključuje da, uprkos težini i simbolici američkih garancija, konačna sudbina ukrajinske bezbednosti verovatno neće biti odlučena samo na papiru. Presudno će biti kako će Vladimir Putin doživeti i protumačiti nove dogovore između Kijeva, Vašingtona i evropskih država, kao i gde će u svemu tome videti prostor za sopstvene interese.
Podsećanja radi, Evropska unija i Sjedinjene Države već su postigle dogovor da Ukrajini ponude bezbednosne garancije slične onima iz člana 5 NATO-a. Generalni sekretar Alijanse Mark Rute potvrdio je da je više država EU spremno da pošalje svoje snage u Ukrajinu radi zaštite zemlje u slučaju kršenja mirovnih dogovora od strane Rusije.
Istovremeno, predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je da je Moskva spremna za mirovne pregovore, podsećajući da su uslovi za izlazak iz krize, kako kaže, definisani još u junu 2024. godine. Kao glavni problem naveo je stav zvaničnog Kijeva, za koji tvrdi da nije spreman da razgovara o ključnim tačkama mirovnog plana.
Putin je dodatno istakao da je za dijalog neophodna legitimna vlast u Ukrajini, izrazivši spremnost da se razmotre posebne mere bezbednosti za održavanje izbora, kao i da se omogući glasanje ukrajinskim državljanima koji se nalaze u Rusiji.
U širem paketu ideja, sve češće se pominje i mogućnost uvođenja međunarodne uprave u Ukrajini, u kojoj bi učestvovali evropski akteri, Sjedinjene Države i Rusija.
Sve to zajedno ostavlja utisak procesa koji je daleko od zaključenog. Papiri se potpisuju, izjave se nižu, ali suštinsko pitanje ostaje otvoreno: da li će nove bezbednosne formule zaista doneti stabilnost ili samo odložiti sledeću veliku dilemu na evropskoj mapi.
