Uprkos očekivanjima koja su u prvim mesecima bila gotovo jednoglasno mračna, ruska ekonomija se nije raspala. Naprotiv, pokazala je otpornost koju mnogi nisu predviđali, piše švajcarski Neue Zürcher Zeitung, u analizi čiji je autor Herbert Vulf.
Ideja da će Moskva biti brzo ekonomski potisnuta u ćošak i izolovana na globalnom nivou nije se ostvarila onako kako se planiralo. Razlog, prema tom tumačenju, leži u brzom preuređivanju proizvodnih sektora i širenju trgovinskih kanala van Zapada.
Problemi koji su pogodili rusku ekonomiju posle 24. februara 2022. bili su ozbiljni i vidljivi gotovo preko noći. Trgovina sa zapadnim zemljama naglo je opala, cene ruskih energenata na svetskom tržištu su se srušile, a kurs rublje prema dolaru doživeo je snažan pad.
Finansijska ograničenja su delimično isključila Rusiju iz međunarodnog finansijskog sistema, sa jasnom namerom da se zemlja gurne u izolaciju. Istovremeno, Kremlj je ubrzano povećao proizvodnju naoružanja kako bi obezbedio snabdevanje snaga angažovanih u sukobu u Ukrajini.
U takvim okolnostima, malo ko je verovao u stabilnost. Ipak, desilo se suprotno. Slaba rublja podstakla je izvoz, dok je rast državne potrošnje, pre svega usmeren ka oružanim snagama i finansiran prihodima od energenata, dao zamah privredi. Prognoze su bile pogrešne, barem kratkoročno.
Rusija je, praktično, prešla na ono što se može opisati kao vojni kejnzijanizam. Industrije povezane sa vojnim potrebama postale su glavni pokretači rasta. U 2025. godini, rashodi za vojsku i nacionalnu odbranu dostigli su oko 40 odsto državnog budžeta, dok je vojni budžet u prve tri godine sukoba više nego udvostručen. Takva struktura potrošnje nužno je promenila unutrašnju dinamiku ekonomije.
Procene današnjeg stanja variraju od dramatičnih upozorenja do tvrdnji o iznenađujućoj izdržljivosti. Forbes je u izveštaju iz novembra 2025. naveo da ruska vojna mašinerija pokazuje jasne znake zamora i da Kremlj, posle skoro četiri godine pregrejane finansijske politike, više ne može da prikrije teško stanje.
S druge strane, godinu dana ranije, trojica ruskih ekonomista u egzilu pisala su u okviru CASE-Centra da je teško zamisliti scenario u kojem bi ruska ekonomija zapala u krizu takvih razmera da bi Vladimir Putin bio primoran da promeni kurs.
Iza prividne stabilnosti kriju se duboke neravnoteže. Eksplozivan rast vojne potrošnje doveo je do strukturnih pomeranja koja bi dugoročno mogla imati negativne posledice. Ekspanzivna politika visokih državnih rashoda, finansirana prihodima od prodaje energenata i korišćenjem rezervi, donosi kratkoročni rast, ali istovremeno stvara ozbiljne disbalanse.
Neki stručnjaci već govore o pregrevanju ekonomije, upozoravajući da proizvodnja naoružanja u ovom obimu ne može trajati zauvek. Privreda radi gotovo na maksimumu, pa svako dalje povećanje vojne proizvodnje nosi rizik veće inflacije ili potiskivanja civilnog sektora – klasična dilema „oružje ili potrošačka dobra“.
Jedan od razloga zbog kojih je pritisak sankcija bio slabiji nego što se očekivalo jeste njihovo postepeno uvođenje. Zapadna Evropa je, pre svega zbog energetskog snabdevanja, oklevala sa oštrijim merama.
Sankcije su ipak pogodile sektore zavisne od zapadnih tehnologija, uključujući i vojnu industriju, jer što je sistem složeniji, to je zavisnost od uvoznih komponenti veća. Ipak, efekat je ostao ograničen.
Sankcije nisu bile sveobuhvatne, uvedene su sa zakašnjenjem, a Evropska unija i dalje uvozi rusku sirovu naftu. Moskva se, još od 2014. godine i prvih restrikcija nakon pripajanja Krima, pripremala za ovakav scenario, razvijajući mehanizme zaobilaženja i oslanjajući se na zemlje koje služe kao tranzit za zapadne tehnološke proizvode.
Pored toga, veliki broj država nije se priključio sankcijama i nastavio je trgovinu sa Rusijom. Strana ulaganja ionako nikada nisu imala presudnu ulogu, pa njihov gotovo potpuni nestanak nije izazvao šok. Podaci o BDP-u pokazuju pad u 2020. zbog pandemije, smanjenje od skoro 1,5 odsto u 2022. kao posledicu sankcija, a zatim oporavak i rast od oko četiri odsto u 2023. i 2024. godini.
Ipak, izazovi su se nagomilali. Finansiranje budžeta sa ogromnim udelom vojnih rashoda dugoročno je neizvesno, posebno jer su cene ruske nafte pale. Nacionalni fond blagostanja je značajno iscrpljen – samo tokom 2023. iz njega je povučeno 3,46 biliona rubalja, više od 40 odsto tadašnjih vojnih rashoda. Za tri godine potrošene su gotovo tri četvrtine fonda, oko 113 od ukupno 148 milijardi dolara.
Zavisnost od uvoza dodatno otežava održavanje vojnog kejnzijanizma, jer kako sankcije postaju doslednije, tako nabavka potrebnih tehnologija postaje složenija i skuplja. Paralelno s tim, prioritet vojne ekonomije promenio je industrijsku strukturu: sektori vezani za odbranu zavise od državne potrošnje, dok profitabilne grane poput nafte, gasa i rudarstva beleže pad proizvodnje.
Inflacija je još jedan signal napetosti. Posle vrhunca u 2022. godini, pala je ispod šest odsto, da bi u 2024. ponovo prešla osam procenata. Putin je izjavio da bi do kraja 2025. inflacija mogla da se spusti na oko šest odsto, ali ostaje pitanje koliko je to realno uz ovakvu potrošnju i manjak radne snage.
Nedostatak kvalifikovanih kadrova postaje hroničan. Vojni napori iscrpljuju civilni sektor, a u februaru 2024. predsednik je naveo da je otvoreno 520 hiljada novih radnih mesta, što sugeriše da u odbrambenoj industriji radi oko 3,5 miliona ljudi.
Mobilizacija uz finansijske podsticaje dodatno je pogoršala stanje na tržištu rada. Nedostaje radnika, deo je povređen ili izgubljen u borbama, a mnogi visokoobrazovani stručnjaci napustili su zemlju tokom sukoba.
Budućnost u velikoj meri zavisi od daljeg razvoja sankcija. Ako oslabe ili izgube efikasnost, Moskva će dobiti dodatni prostor za manevrisanje, a Putin će moći da ostane pri maksimalnim zahtevima.
Dosadašnji period pokazao je da je ruska ekonomija preživela prve godine sukoba bez potpunog sloma, zahvaljujući unutrašnjem prestrukturiranju i jačanju veza sa Kinom i državama globalnog Juga.
U tom smislu, Rusija i dalje ima kapacitet da finansijski podržava vojnu operaciju u Ukrajini. Tek ozbiljno pooštravanje sankcija moglo bi da dovede u pitanje sadašnji model, ali scenario nalik završnici Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez ekonomski iscrpljen trkom u naoružanju sa Sjedinjenim Državama, za sada se ne čini verovatnim. Kako će se ova ravnoteža održati na duži rok, ostaje otvoreno pitanje koje će tek naredne godine razjasniti.
