Majdan je pojam koji trenutno kruži političkom scenom Srbije zbog protesta opozicije protiv navodnih izbornih regularnosti, ocenjuje nemački „Berliner cajtung“.
Ali, kako dodaje taj list, podrška protestu je prilično mala.
List ukazuje da su protesti postali radikalniji, pa su učesnici protesta pokušali nasilno da upadnu u Skupštinu grada Beograda, ali je izostala masa građana kojoj se opozicija nadala.
„Došlo je do ozbiljnih sukoba 24. decembra uveče između demonstranata i policije. Policija je upotrebila biber sprej i suzavac. Opozicioni savez koji zapravo insistira na uzdržavanju od nasilja sada je uzrok televizijskih snimaka na kojima se vidi kako su policajci napadnuti, kako se razbijaju prozori i vrata istorijske zgrade. Srpska opozicija time sebi čini medveđu uslugu“, konstatuje dnevnik.
„Berliner cajtung“ ukazuje da opozicioni Savez protiv nasilja optužuje pobednike na izborima za manipulaciju, pre svega u Beogradu. Tako podseća na tvrdnju Marinike Tepić, koja je štrajkovala glađu, u intervjuu za „Frankfurter Algemajne cajtung“, da je više od 40.000 glasova na lokalnim izborima u Beogradu došlo od „fantomskih birača“.
List navodi da postoje neki dokazi koji ukazuju da su navedene cifre od 40.000 glasova preuveličane.
„Pretvoreno u autobuse, oko 800 vozila bi moralo da doći iz Bosne u Beograd da preveze tu masu ljudi i ponovo ih vrati. Logistički napor koji bi svakako bio opširnije dokumentovan. Prema vladinim podacima, broj ljudi koji su prešli granicu između Srbije i BiH na dan izbora bio je znatno ispod 40.000 ljudi“, prenosi „Berliner Cajtung“ dodajući da Tepić kao dokaz za svoju tvrdnju navodi samo anonimni izvor u MUP-u.
[adsenseyu1]
To neće biti dovoljno za pravno osporavanje izbora, zaključuje nemački dnevnik, dodajući da bi veća podrška uličnim protestima – zahtevala i čvršće dokaze.
Istovremeno, list navodi da je glavni argument vlasti u prilog regularnosti izbora to da je biračke spiskove odobrila opozicija uoči izbora. „Kritičari vlasti i mnogi simpatizeri opozicije takođe s pravom pitaju zašto se to dogodilo. Revizija biračkih spiskova u Srbiji se smatra zakasnelom“, dodaje list, uz pitanje – zašto je opozicija unapred legitimisala ceo izborni proces kada je navodno toliki broj fantomskih birača i zašto niko nije protestovao pred izbore.
„Povećanja u beogradskom biračkom spisku takođe su dovela u sumnju verziju opozicije. Za izbore u Beogradu je upisano samo oko 13.000 birača više nego na prošlom glasanju. To je broj koji bi se mogao objasniti i normalnom migracijom iz srpske pokrajine prema prestonici“, dodaje dnevnik.
„Berliner cajtung“, koji govori o „diletantizmu opozicije“, podseća da su se predstavnici Saveza protiv nasilja obratili poslednji nakon izbora, više sati posle proglašenja pobede vladaćuje liste, kada su brojni građani već bili u krevetima, dok su drugi stekli utisak da traže izgovore za izborni poraz.
„Nedostatak podrške uličnim protestima pokazuje da brojni Srbi ne veruju opozicionoj verziji događaja“, podvlači list.
Prenosi i da su međunarodni posmatrači izbora iz OEBS-a govorili o nepravilnostima na izborima, ali i konstatuje da su komentari o izborima bili kontradiktorni.
Slovački poslanik u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik, koji je deo tima za posmatranje izbora, prvo je potvrdio da su izbori tekli ’glatko’. Nemica Viola fon Kramon delovala je prilično rezervisano u intervjuu opozicionoj televiziji N1, dok je Austrijanac Andreas Šider odmah ukazao na neregularnosti“, dodaje list i nastavlja:
„Birački spiskovi su takođe pomenuti u izveštaju posmatrača izbora. Ali od kritike nije bilo ni traga: srpsku izbornu komisiju čak su pohvalili zbog poboljšane komunikacije i transparentnosti. Prethodno je objavila podatke o registraciji birača razvrstane po opštinama i biračkim mestima, što je svim zainteresovanim stranama dalo priliku za dodatni pregled. Prilika koju je opozicija mogla da iskoristi“, ističe list.
Zbog svega toga, nameće se zaključak da novi izbori bi mogli da se održe u Beogradu bez obzira na proteste.
„Bez teoretičara zavere Branimira Nestorovića, čiji je savez iznenađujuće uspeo da osvoji šest mandata, nijedan od suparničkih blokova nema većinu u gradskom parlamentu. Nestorović je isključio saradnju sa obe strane, opozicijom i aktuelnom vladom“, dodaje „Berliner cajtug“.
List se osvrnuo i na studentske proteste, navodeći da se radi o grupi bliskoj opozicionom Savezu protiv nasilja, i da su i ti protesti su bili prilično otrežnjujući po broju učesnika.
(b92.net)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
