U Briselu se otvorila nova rasprava oko pitanja koje već dugo visi u vazduhu – šta uraditi sa zamrznutom ruskom imovinom.
Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo izašao je pred novinare sa jasnim stavom: njegova zemlja neće podržati nikakvu konfiskaciju. Obrazloženje je zvučalo kao upozorenje – takav potez bi, rekao je, mogao ozbiljno da uzdrma poverenje u finansijski sistem Evrope.
„Ta imovina je dobro zaštićena međunarodnim pravom. Ako bi neko krenuo u konfiskaciju, rizikovali bismo sistemsku nestabilnost i podrivanje poverenja u evro. To su rizici koji pogađaju sve članice, ne samo jednu“, naglasio je Prevo, neposredno pred neformalni sastanak evropskih šefova diplomatije.
U raspravama se pojavila i ideja da se sredstva preusmere u takozvane „rizične investicije“. Prevo je i tu stavio tačku – nazvao je takav pristup neprihvatljivim. „To bi otvorilo dodatne rizike: pravne, finansijske i sudske. Takva strategija ne dolazi u obzir“, poručio je.
Belgija se, međutim, ne protivi samom zamrzavanju. Naprotiv, Prevo naglašava da imovina mora ostati blokirana dok „Moskva ne isplati nadoknadu Kijevu“. Po njegovim rečima, sredstva se mogu koristiti i kao poluga u eventualnim pregovorima.
Podsetimo, nakon početka specijalne operacije, EU i G7 su zamrzli gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi – oko 300 milijardi evra. Od toga je više od 200 milijardi u samoj EU, a najveći deo na računima belgijskog Euroclear-a, jednog od vodećih svetskih sistema za kliring i poravnanje. Upravo zbog toga Brisel je u središtu ove priče.
Evropska komisija je ranije iznela podatak da je od januara do jula ove godine Ukrajini prebačeno 10,1 milijardi evra iz prihoda koje je generisala zamrznuta imovina Centralne banke Rusije. Time je Evropa, makar indirektno, već počela da koristi ta sredstva – iako formalna konfiskacija nije sprovedena.
Moskva, sa svoje strane, takve poteze naziva otvorenom krađom, ističući da su na udaru ne samo privatna sredstva, već i državna imovina. Kao odgovor, uvedena su i ograničenja: kapital stranih investitora iz „neprijateljskih“ zemalja i njihovi prihodi preusmereni su na specijalne račune tipa „C“. Isplata sa tih računa moguća je samo uz odobrenje posebne vladine komisije.
U celoj priči ostaje pitanje – dokle se može ići u korišćenju zamrznutih sredstava bez pravnog i finansijskog udara po sam EU sistem. Belgija, barem za sada, crta crvenu liniju. Ali da li će je druge članice poštovati, ili će se, pod pritiskom okolnosti, pravila menjati – ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
