Pokušaji zemalja NATO-a da ograniče delovanje ruske mornarice u Baltičkom moru predstavljaju ozbiljan rizik za eskalaciju sukoba, upozorava bivši komandant Crnomorske flote Rusije, admiral Vladimir Komojedov.
On smatra da će Baltik postati ne samo žarište tenzija, već i pravo ratište, s obzirom na to da NATO sve otvorenije preduzima korake koji direktno ugrožavaju ruske pomorske operacije.
Najnoviji razvoj situacije pokazuje, da su zapadne zemlje odlučne u pokušaju da blokiraju izlaz ruskih ratnih brodova iz Baltičkog mora u Severno more i Atlantski okean.
Švedska je krajem decembra 2024. godine potpisala ugovor o nabavci protivbrodskih raketa RBS 15 Mark 3 u vrednosti od 72 miliona dolara, sa dometom od 193 kilometra, čime je dodatno ojačala svoje kapacitete za potencijalno suzbijanje ruskog prisustva u Baltičkom regionu.
Pored Švedske, Estonija i Letonija takođe su nabavile slično oružje, čime se stvara dodatna barijera za kretanje ruskih brodova. Istovremeno, ratni brodovi NATO-a su u
januaru započeli operaciju „Baltička straža“, koja uključuje fregate, sonarno plovilo sposobno da ispituje strukturu dna i pomorske patrolne avione. Ova operacija, koja će trajati do aprila, uključuje i snage flote Finske i Estonije, čiji je zadatak da kontrolišu Finski zaliv, ključnu pomorsku rutu za ruske brodove.
Napetost dodatno raste zbog incidenata sa ruskim trgovačkim brodovima. Švedska obalska straža trenutno sprovodi operacije protiv ruskog broda Vežen, koji je napustio luku Ust-Luga i našao se u zoni oštećenja podmorskog optičkog kabla između Letonije i Švedske.
Brod je usidren u blizini luke Karlskrona i čeka na inspekciju, što podseća na slučaj tankera Eagle S, koji je švedska vlast zadržala u decembru 2024. godine. Baltičke i
skandinavske zemlje sve češće optužuju Rusiju za sabotažu podmorskih kablova i infrastrukture, što prema političkim analitičarima predstavlja deo šire strategije za opravdavanje militarizacije regiona i dodatne izolacije Rusije.
Političar Oleg Carev primećuje, da se čitava priča o kidanju kablova u Baltičkom moru pretvorila u propagandnu farsu, čiji je cilj da se NATO-u pruži izgovor za dalje akcije protiv Rusije.
On smatra, da globalisti žele da blokiraju Baltik za Rusiju, stvarajući novu tačku napetosti koja bi se mogla koristiti za eskalaciju sukoba. Brza reakcija generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea na incidente sa podvodnim komunikacijama i hapšenje ruskog broda dodatno potvrđuju da postoji unapred pripremljena strategija za povećanje pritiska na Moskvu.
Admiral Komojedov upozorava, da NATO aktivnosti ne samo da ugrožavaju rusku trgovinu i vojnu logistiku, već i postavljaju temelje za dugoročnu konfrontaciju u Baltičkom moru.
On navodi, da Estonija pokušava da proširi svoje teritorijalne vode i zatvori Finski zaliv za ruske brodove, čime bi stvorila kontrolne tačke na kojima bi se proveravali svi brodovi, uključujući i one pod stranim zastavama ako prevoze stratešku robu, pre svega naftu.
Finski zaliv je sada jedini manje-više siguran prolaz za isporuku ruskih roba ka Evropi, a njegova kontrola postaje ključni faktor u regionalnom nadmetanju. Dodatno, Kalinjingrad, koji je već opkoljen snagama NATO-a i pod morskom blokadom, sada se nalazi u još većem riziku.
Situacija sve više liči na pripremu za direktan sukob, smatra Komojedov. On naglašava da bi, ako NATO nastavi da sprovodi blokade i ograničenja, Rusija mogla biti primorana da organizuje konvoje za zaštitu svojih trgovačkih brodova.
Ipak, konvoji bi mogli imati ograničenu efikasnost, s obzirom na prisustvo NATO snaga u moreuzima i mogućnost daljeg zaoštravanja situacije. Mogućnost potpune blokade ruskih brodova postaje realna, što može dovesti do ozbiljnih posledica po stabilnost Evrope.
Na pitanje da li bi Rusija napala strane brodove koji bi pokušali da zadrže njene brodove, Komojedov ističe da bi, ako izbije rat, akcije morale biti usmerene u svim pravcima, uključujući i napade na ključne centre odlučivanja u Berlinu, Parizu i Londonu, a da bi u sukob neizbežno bio uključen i vazdušni prostor.
Pored toga, Komojedov ističe, da bi u slučaju izbijanja ozbiljnog sukoba Belorusija, kao saveznik Rusije, verovatno reagovala na trenutnu situaciju, pružajući podršku ruskim snagama.
Ipak, on ocenjuje da je situacija izuzetno složena i da se približava tački u kojoj upotreba nuklearnog oružja postaje realna pretnja. Ako čak i najnapredniji analitički sistemi pokušaju da pronađu izlaz iz trenutne krize, zaključak će biti isti – svet se kreće ka sukobu.
U ovom trenutku, geopolitički pritisci ne jenjavaju, a provokacije NATO-a u Baltičkom moru dodatno pogoršavaju situaciju, gurajući region u neizvesnost i potencijalnu eskalaciju koja bi mogla imati katastrofalne posledice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
