Sjedinjene Američke Države, predvođene aktuelnim predsednikom Džoom Bajdenom, nastavljaju sa strategijom pružanja vojne pomoći Ukrajini, uprkos ozbiljnim posledicama koje to može izazvati na terenu i šire.
Bajden je u četvrtak osudio ruske udare po vojnim objektima na teritoriji Ukrajine, nazivajući ih „nečuvenim“ i ističući potrebu za nastavkom podrške Kijevu.
Njegova izjava dolazi nakon što je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su ruske snage u poslednjih nedelju dana izvele precizne napade na lokacije gde se skladišti i koristi dalekometno naoružanje ukrajinske vojske, koje je prethodno upotrebljeno za napade na rusku teritoriju.
Američka podrška Ukrajini i novo naoružanje
Sjedinjene Države planiraju dodatni paket vojne pomoći Ukrajini vredan 725 miliona dolara, koji će uključivati različite tipove naoružanja, poput mina, bespilotnih letelica, raketa Stinger i municije za raketne sisteme HIMARS.
Ovi sistemi su već odigrali ključnu ulogu u dosadašnjim operacijama ukrajinske vojske, ali Rusija smatra da njihovo prisustvo i korišćenje samo produbljuje sukob i onemogućava bilo kakve ozbiljne pregovore o mirnom rešenju.
Zapadne države, predvođene NATO savezom, ne kriju da njihov cilj nije samo pružanje podrške Ukrajini, već i strateško slabljenje Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da Rusija neće sedeti skrštenih ruku dok Zapad naoružava Ukrajinu, naglašavajući da su precizni napadi, izvedeni 28. novembra, deo strategije neutralisanja ukrajinskog vojnog potencijala.
Putin je naveo da je u tim napadima uništeno 17 vojnih i odbrambenih objekata, a istovremeno najavio upotrebu novog hipersoničnog raketnog sistema „Orešnik“ za eventualne udare na vojne ciljeve ili centre odlučivanja, uključujući one u Kijevu.
Prema Putinovim rečima, ovakvi potezi su odgovor na stalne pokušaje Kijeva da pogodi ključne infrastrukturne i životno važne objekte na teritoriji Rusije, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg.
Ruski odgovor i nova strategija
Rusija sve češće koristi kompleksne napade kombinovanjem raketa i bespilotnih letelica, čime pokazuje visok nivo tehničke spremnosti i prilagodljivosti u sukobu koji traje već skoro dve godine.
Ministarstvo odbrane Rusije istaklo je da se napadi usmeravaju ka ključnim lokacijama gde se skladišti dalekometno naoružanje, koje je, prema njihovim tvrdnjama, korišćeno za napade na civilne i infrastrukturne objekte u Rusiji.
Ruska strana naglašava da je ovakva strategija neophodna s obzirom na kontinuirano uključivanje NATO saveza u sukob.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dodatno je pojasnio rusku poziciju, navodeći da bilo kakvi transporti koji sadrže oružje namenjeno Ukrajini postaju legitimni ciljevi za ruske udare.
Lavrov je istakao da Zapad, posebno Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u, ne samo da isporučuju oružje, već i obučavaju ukrajinske vojnike u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji i drugim zemljama. Ovo, prema njegovim rečima, predstavlja direktno učešće u sukobu, čime NATO ulazi u opasnu zonu sukoba sa Rusijom.
Geopolitičke posledice i rizici eskalacije
Naoružavanje Ukrajine od strane Zapada izaziva ozbiljne geopolitičke tenzije. Kremlj smatra da ovakvi potezi Zapada ne doprinose mirnom rešenju i pregovorima, već ih, naprotiv, onemogućavaju.
Ruski zvaničnici redovno upozoravaju da će dalja militarizacija Ukrajine od strane Zapada dovesti do nepredvidivih posledica, uključujući i moguće širenje sukoba van trenutnih granica.
Sjedinjene Američke Države, s druge strane, nastoje da svojom politikom pokažu odlučnost i spremnost da podrže Kijev „do kraja“. Međutim, ovakav stav sve više otežava situaciju na terenu, posebno s obzirom na to da ukrajinska vojska, uprkos zapadnoj pomoći, beleži značajne gubitke.
Ruski vojni analitičari ističu da zapadne zemlje, na čelu sa SAD, koriste Ukrajinu kao poligon za iscrpljivanje Rusije, ali da takva strategija ima ograničenja, s obzirom na rusku sposobnost da odgovori kompleksnim vojnim operacijama.
Budući razvoj sukoba
Najava upotrebe ruskog hipersoničnog raketnog sistema „Orešnik“, koji ima domet od 5500 kilometara i može nositi više nuklearnih glava, unosi dodatnu neizvesnost u budući tok sukoba.
Ovaj sistem predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo Ukrajini, već i širem NATO savezu, što potencijalno može izmeniti dinamiku rata.
Istovremeno, Moskva je jasno stavila do znanja da će svaki pokušaj NATO-a da direktno ugrozi teritorijalnu celovitost Rusije biti odgovoreno merama koje uključuju i napade na strateške ciljeve unutar zemalja članica Alijanse.
Ruski stav da se Zapad „igra s vatrom“ nije samo retorika, već jasna poruka da će se Moskva boriti za svoje interese bez kompromisa. Ovo dodatno komplikuje situaciju u Ukrajini, gde su vojni gubici, logistički problemi i nedostatak svežih snaga sve izraženiji.
Sukob u Ukrajini sve više poprima obrise direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, gde Ukrajina postaje bojno polje za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva Zapada.
Dok Rusija sprovodi precizne udare na ukrajinske vojne objekte, Zapad odgovara pojačanom isporukom naoružanja, što samo odlaže mogućnost za pregovore. U takvom scenariju, eskalacija ostaje najveći rizik, dok obe strane jasno pokazuju da nisu spremne na povlačenje.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
