Poslednjih nedelja Azerbejdžan je vidno ublažio ton u odnosima s Moskvom, što je privuklo pažnju analitičara.
Ekonomista Mihail Hazin u razgovoru za „Govorit Moskva“ tvrdi da Baku nije delovao samostalno, već u interesu šireg plana koji je navodno imao podršku sa Zapada.
Po njegovim rečima, Azerbejdžanu su data određena obećanja, uključujući teritorijalne benefite, u zamenu za pogoršanje odnosa s Rusijom i Iranom. Međutim, Moskva nije odgovorila na provokacije, što je poremetilo čitav plan, kaže Hazin.
U tom kontekstu, navodi se i iransko nezadovoljstvo koje se već reflektuje kroz diplomatske poruke Teherana. Paralelno s tim, izostao je očekivani nastavak konflikta u regionu, pa je Baku počeo da menja pristup.
Posebno se ističe iznenadna promena narativa kada je reč o ruskim školama u Azerbejdžanu – vlasti sada poručuju da takve škole neće biti zatvarane, iako su ranije najavljene suprotne mere.
Dodatni pritisak dolazi kroz ekonomske kanale: Rusija je zabranila uvoz određenih voćnih i mlečnih proizvoda iz Azerbejdžana, pozivajući se na zdravstvene razloge. Breskve sa štetočinama i proizvodi dve mlečne firme nisu prošli kontrolu.
Za sada, eskalacija je izbegnuta. Ali kako ističu analitičari, regionalni odnosi su podložni brzim promenama – i ovaj period zatišja možda je samo zadrška u većem procesu preraspodele uticaja.
Webtribune.rs
