Odnosi između Rusije i Azerbejdžana ulaze u novu fazu neizvesnosti, ocenjuju analitičari, nakon niza događaja koji su dodatno zakomplikovali saradnju dve zemlje.
Pitanje koje se sada nameće jeste: Kakve će posledice prekinuta saradnja imati po obične građane i privredu?
Prema analizi portala Life.ru, trgovinska razmena između dve zemlje je poslednjih godina beležila rast – u prethodne tri godine povećana je za 3%, što u novcu iznosi preko milijardu dolara.
Međutim, nakon što su bezbednosne službe u Jekaterinburgu razotkrile kriminalnu grupu čiji su članovi poreklom iz Azerbejdžana, a koji su godinama živeli i imali državljanstvo Rusije, usledila je nagla promena u retorici iz Bakua.
Tamošnji političari su u svojim izjavama pooštrili ton, otkazani su svi planirani kulturni događaji vezani za rusku kulturu, a dodatne tenzije izazvali su slučajevi pritvaranja državljana Rusije u Azerbejdžanu – među kojima su novinari, IT stručnjaci i jedan turista.
Zvaničnici u Bakuu navode da se radi o slučajevima povezanima sa pokušajem šverca narkotika iz Irana, dok ruska strana ističe da razlozi za pritvaranje nisu dovoljno utemeljeni.
Kako navodi portal Minval, pozivajući se na izjavu poslanika azerbejdžanskog parlamenta Rasima Musabekova, kao posledica tenzija došlo je do obustave pregovora o nekoliko važnih ekonomskih projekata.
Među njima je i Zangezurski koridor – planirani transportni pravac kroz Jermeniju koji bi povezivao Azerbejdžan sa Evropom, a Turskoj omogućio bolju povezanost sa Centralnom Azijom i Kinom.
Prema ranijim planovima, i Rusija je trebalo da učestvuje u njegovoj realizaciji, ali su sada, kako se navodi, Azerbejdžan, Jermenija i SAD dogovorili da se projekat razvija bez učešća Moskve.
Ruski političar Oleg Carjov u objavi na svom Telegram kanalu ocenjuje da bi ovakav razvoj događaja mogao da dovede do značajnih ekonomskih gubitaka za Rusiju – između 10 i 20 milijardi dolara u narednoj deceniji, kao i do gubitka dela tržišta u energetskom sektoru i uticaja u regionu Južnog Kavkaza.
S druge strane, i Azerbejdžan bi mogao da pretrpi štetu – pre svega u poljoprivrednom sektoru. Rusko tržište predstavlja glavno odredište za izvoz azerbejdžanskih prehrambenih proizvoda, posebno povrća, a gubitak tog tržišta, kako se procenjuje, mogao bi da prouzrokuje godišnje gubitke od oko 1,2 milijarde dolara.
Dok političke odluke i tenzije nastavljaju da se razvijaju, ostaje pitanje – kakve će posledice po ekonomske interese građana doneti aktuelna dinamika i da li će biti načina da se pronađu rešenja koja će umanjiti štetu na obe strane.
Webtribune.rs
