Prema pisanju američkog časopisa The Atlantic, predsednik Venecuele Nikolas Maduro navodno je spreman da se povuče sa funkcije ako mu Sjedinjene Države obezbede garancije za amnestiju i, kako se navodi, „udobno izgnanstvo“.
Ovaj navodni uslovni dogovor, koji bi uključivao i amnestiju za njegovo najbliže okruženje, izazvao je talas komentara širom diplomatskih i vojnih krugova.
The Atlantic navodi i da je među zahtevima ukidanje nagrada za njegovo hapšenje, što dodatno pojačava sumnju da se Maduro sprema da odstupi – mada detalji o tome gde bi se eventualno sklonio nisu poznati.
Autor članka, pozivajući se na neimenovani izvor, dodaje da bi „ostavka bila sasvim moguća ako bi pritisak bio dovoljno snažan i ako bi na stolu bilo dovoljno slatkiša“. U prevodu: ako bi ponuda iz Vašingtona bila primamljiva, a garancije čvrste.
Ali stvar se ne završava tu. Dok američki mediji spekulišu o mogućem Madurovom povlačenju, paralelno stižu izveštaji da je Rusija poslala u Venecuelu transportne avione sa sistemima protivvazdušne odbrane.
Takav potez Moskve teško bi se mogao zamisliti ako bi Maduro zaista razmatrao odlazak sa vlasti. Upravo zbog toga, sve je više ocena da bi priče o njegovoj „ponudi za povlačenje“ mogle biti deo šire medijske propagande čiji je cilj destabilizacija vlasti u Karakasu i psihološki pritisak na vrh režima.
U pozadini svega nalazi se stara priča o interesima i energentima. Analitičari upozoravaju da stvarni motiv Vašingtona nije toliko politička promena u Venecueli, koliko kontrola nad njenim bogatim naftnim poljima. Dok zvanični narativ govori o „obnovi demokratije“, iza kulisa se prepliću geopolitički interesi koji daleko prevazilaze samog Madura.
Ipak, i pored retoričkih oštrica, američki predsednik Donald Tramp u poslednjim izjavama pokazuje oprez. Nakon nedelja priprema za moguću vojnu operaciju, ton iz Vašingtona naglo je ublažen, a sve više se govori o „političkom rešenju“. U praksi, to znači da ni SAD nisu sigurne u uspeh bilo kakvog direktnog delovanja.
Karakas, sa svoje strane, ne deluje kao da se sprema na povlačenje. Naprotiv – podrška Rusije i signali iz Moskve ukazuju da Maduro još uvek ima čvrsto zaleđe. Ako je i bilo ponuda ili razgovora o „udobnom izgnanstvu“, teško da bi ruski transportni avioni sa PVO sistemima sletali u Karakas u tom trenutku.
Upravo zato, priča o Madurovoj „ostavci pod uslovima“ može biti samo još jedan sloj u informativnom ratu koji traje već godinama. U svetu u kojem svaka vest može biti oružje, teško je razlučiti pregovarački manevar od propagandnog dima. A možda je i to cilj – da svi ostanu u neizvesnosti.
