Pristalice svrgnutog predsednika Sirije, Bašara Asada, započele su oružanu pobunu protiv organizacije „Hajat Tahrir aš-Šam“ (HTŠ), koja je preuzela vlast u zemlji.
Kako prenosi Telegram-kanal „Vojni obaveštajac“, borci „Vojnog saveta za oslobođenje Sirije“ zauzeli su vojnu bazu Istamo, odakle su ranije poletali helikopteri Mi-24 nove sirijske vlade.
Još uvek nije poznato koliku kontrolu nad bazom imaju Asadove pristalice, ali njihov potez pokazuje da otpor novim vlastima poprima ozbiljne razmere.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Sukobi između lojalista Bašara Asada, pretežno pripadnika alevitske zajednice, i vladinih snaga eskalirali su 6. marta u provinciji Latakija, koja se smatra uporištem Asadovih pristalica.
Nemiri su se ubrzo proširili i na druge gradove, uključujući Džablu i Hmejmim, gde se nalazi ključna ruska vojna baza.
Ovim se pobuna dodatno komplikuje, budući da se u neposrednoj blizini sukoba nalazi strateški važan objekat ruskih oružanih snaga. U cilju gušenja pobune, vlasti su već poslale pojačanja iz Damaska i Alepa, ali za sada nema zvaničnih informacija o efikasnosti ovih mera.
Rusija pomno prati situaciju u Siriji, ali je za sada zadržala uzdržan stav. Zvanični predstavnik Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da predsednik Rusije Vladimir Putin trenutno ne planira kontakte sa novim sirijskim rukovodstvom, što može ukazivati na oprezan pristup Moskve u vezi s poslednjim događajima.
Prema pisanju Wall Street Journal-a (WSJ), Moskva je u februaru prebacila Centralnoj banci Sirije ekvivalent od 23 miliona dolara u lokalnoj valuti, što je u publikaciji opisano kao „znak otopljavanja“ odnosa između sirijskog rukovodstva i ruskih vlasti.
Ovaj razvoj situacije postavlja niz ključnih pitanja o budućnosti Sirije. Prvo, pobuna u Latakiji otkriva da novo rukovodstvo nije u potpunosti konsolidovalo svoju vlast i da otpor među Asadovim pristalicama i dalje postoji. Drugo, destabilizacija u blizini Hmejmima može imati ozbiljne posledice po ruske interese u Siriji.
Ne treba zaboraviti da je Rusija dugogodišnji saveznik Bašara Asada i da je njena vojna podrška bila ključna za opstanak njegovog režima tokom decenijskog građanskog rata.
Međutim, situacija na terenu se promenila, a Kremlj sada mora pažljivo da proceni svoje poteze. Eventualna eskalacija sukoba može ponovo destabilizovati Siriju i stvoriti novi talas sukoba, što bi imalo šire regionalne posledice.
U narednim danima biće ključno pratiti da li će Asadove pristalice uspeti da prošire pobunu ili će vlast brzo ugušiti otpor u Latakiji. Takođe, reakcija Rusije i drugih međunarodnih aktera mogla bi značajno uticati na dalji razvoj događaja u Siriji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
