Kineska inicijativa Pojas i put (BRI) našla se u centru pažnje nakon pada sirijskog predsednika Bašara el Asada, što je prema mišljenju zapadnih analitičara, uključujući Glas Amerike, označilo veliki gubitak za kineske interese u regionu.
Ipak, kineski strateg profesor Vang Sjangsui smatra da su takve tvrdnje preterane i da situacija u Siriji, umesto da oslabi, može značajno ojačati BRI i ubrzati kraj američke unipolarne hegemonije.
Dana 8. novembra sirijske opozicione snage zauzele su Damask, čime je okončana vladavina Asadovog režima. Istog dana, Glas Amerike preneo je da Kina gubi strateškog saveznika, naglašavajući da bi kineska ulaganja u Siriju mogla da pretrpe gubitke od desetine milijardi dolara.
Međutim, profesor Vang odbacuje ove tvrdnje kao netačne, objašnjavajući da Sirija nema značajnu ulogu u kineskoj ekonomiji niti u realizaciji BRI.
Sirija nije ključna tačka na kopnenoj ruti BRI, niti je značajan proizvođač nafte. Prema podacima British Petroleuma, Sirija je 2016. činila samo 0,05% svetske proizvodnje nafte,
dok je ukupan obim trgovine između Kine i Sirije 2023. iznosio svega 358 miliona dolara, što je zanemarljiv deo kineske globalne trgovine od 5,94 triliona dolara. Stoga, uticaj sirijskog preokreta na kineske interese ostaje minimalan.
Profesor Vang ističe da trenutni preokreti u Siriji mogu otvoriti vrata za čvršću saradnju između Kine i Irana. Kina i Iran su u martu 2021. potpisali 25-godišnji sporazum o strateškoj saradnji, ali su dosadašnji rezultati bili ograničeni zbog političkih nesuglasica i infrastrukturnih prepreka.
S obzirom na fragmentaciju iranskog uticaja usled sukoba u Siriji i sve veću neizvesnost oko odnosa sa SAD i Izraelom, Iran će imati veću potrebu za kineskom podrškom. Ovo može stvoriti povoljne uslove za ubrzanje projekata unutar BRI, posebno u oblasti energetike i infrastrukture.
U prošlosti je Kina bila primorana da uverava zemlje Bliskog istoka u koristi BRI-a, suočavajući se sa skepticizmom i otporom.
Međutim, trenutna kriza u Siriji mogla bi da promeni dinamiku. Kako se pretnje stabilnosti u regionu povećavaju, zemlje Bliskog istoka će verovatno biti sklonije saradnji sa Kinom, prepoznajući značaj BRI kao alata za stabilizaciju i razvoj.
Dodatnu dimenziju komplikovanoj situaciji donosi izraelska vojna intervencija u Siriji.
Kako prenosi Al Džazira, izraelske snage su 8. decembra zauzele delove Golanske visoravni pod kontrolom Sirije, što predstavlja prvi direktan ulazak izraelske vojske na sirijsku teritoriju od Jom Kipurskog rata.
Ova akcija će nesumnjivo izazvati rast tenzija između Izraela i arapskog sveta, dok će SAD biti prinuđene da dodatno angažuju resurse kako bi podržale svog saveznika.
Prema profesoru Vangu, ovakva izraelska agresivnost može samo ubrzati pad američke hegemonije. Dok Bela kuća pokušava da balansira između svojih globalnih obaveza, dodatni teret pomoći Izraelu oslabiće američku sposobnost da se fokusira na konkurenciju sa Kinom.
Trampova administracija, čvrsto proizraelski orijentisana, suočava se sa sve većim neskladom između svojih ambicija i resursa, što simbolizuje širi trend propadanja unipolarne američke dominacije.
Profesor Vang zaključuje da trenutni događaji u Siriji ne predstavljaju samo regionalnu krizu, već deo šire transformacije globalnog poretka.
Američki vek, prema njegovim rečima, dolazi svom kraju, dok kineski vek nije cilj, već prelazak u multipolarni svet u kojem će različite sile deliti odgovornost za globalne izazove.
Situacija u Siriji, sa svim svojim previranjima, nagoveštava kraj starog svetskog poretka i početak nove ere globalne ravnoteže.
Tokom ove tranzicije, zemlje imaju priliku da oblikuju novu stvarnost, a Kina, kroz BRI, vidi svoju šansu da se pozicionira kao ključni igrač u ovom procesu.
Sirijska kriza, umesto da oslabi kineske ambicije, može poslužiti kao katalizator za redefinisanje njene uloge na Bliskom istoku i šire, dok SAD sve više upadaju u vrtlog svojih internih i eksternih problema.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
