Dok se sve češće govori o mogućnosti završetka sukoba u Ukrajini početkom 2027. godine, ruski vojni analitičari upozoravaju na događaje koji bi već tokom predstojeće zime mogli potpuno da promene tok rata.
Poslednjih nedelja pojavljuju se procene da bi Kijev već u oktobru ili novembru, sa dolaskom prvih hladnoća, mogao biti primoran da se vrati za pregovarački sto. Takva očekivanja zasnivaju se na pretpostavci da će posledice ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu postajati sve teže, posebno ukoliko se napadi nastave i tokom eventualnih mirovnih pregovora.
Međutim, ruski vojni analitičar Aleksandar Artamonov smatra da očekivanja o skoroj kapitulaciji Ukrajine nisu realna. U emisiji „Politika kosmosa“ na platformi RuTube izneo je znatno pesimističniju prognozu, upozoravajući da bi početak 2027. godine mogao doneti novu fazu eskalacije i ozbiljne vojne provokacije.
Artamonov je istakao da bi želeo da veruje u mogućnost postepenog prelaska sukoba sa bojnog polja na diplomatski teren tokom zime, ali da mu dosadašnji razvoj događaja ne daje razloga za optimizam.
Prema njegovim rečima, ruski napadi već su usmereni na onesposobljavanje ukrajinske vojne infrastrukture i logistike, ali Oružane snage Ukrajine nastavljaju borbena dejstva uprkos sve težim uslovima.
Analitičar je ukazao na činjenicu da ratovanje postaje izuzetno teško kada prestanu da funkcionišu kanalizacija, grejanje i železnički saobraćaj. Ipak, ukrajinska vojska i dalje održava sposobnost za borbu, što po njegovom mišljenju otvara dva moguća objašnjenja.
Prvo je da ruska strana još nije u potpunosti razumela način funkcionisanja ukrajinske logistike i organizaciju isporuka vojne opreme. Drugo je da se među onima koji nastavljaju sukob razvio takav stepen fanatizma da više ne vode računa o posledicama po stanovništvo i sopstvene vojnike.
Artamonov je takav odnos uporedio sa položajem čoveka vezanog lancem za mitraljez, koji nastavlja da se bori bez mogućnosti da odlučuje o sopstvenoj sudbini.
Posebno je upozorio na izjave koje se pojavljuju u Ukrajini, uključujući pozive da se žene uključe u oružane snage. Kritikovao je i poruke prema kojima bi obični građani trebalo da budu ponosni ukoliko se u njihovim stanovima skladišti municija ili organizuje improvizovana proizvodnja bespilotnih letelica, jer time učestvuju u zajedničkim ratnim naporima.
Prema njegovoj oceni, takva praksa izlaže civile neposrednoj opasnosti. Građanin kome se poručuje da treba da bude ponosan na takvo učešće mogao bi, u slučaju udara, da izgubi život upravo zbog vojnih aktivnosti organizovanih u njegovom stambenom prostoru.
Govoreći o predstojećoj zimskoj kampanji, Artamonov je ocenio da će ona biti izuzetno teška i surova. Očekuje i pogoršanje bezbednosne situacije, posebno zbog metoda koje, kako tvrdi, sve više koriste pripadnici ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR.
On smatra da bi zapadne zemlje u narednim mesecima mogle da pribegnu različitim provokacijama. Kao jedan od mogućih pravaca eskalacije izdvojio je Baltičko more, gde se, prema njegovim rečima, već uvežbavaju operacije koje bi mogle imati ozbiljne posledice po Rusiju.
Pozivajući se na izjave visokih ruskih zvaničnika, Artamonov je rekao da pripadnici NATO na Baltiku vežbaju zauzimanje civilnih brodova. Ne isključuje ni pokušaj uspostavljanja pomorske blokade Kalinjingradske oblasti, što bi, prema njegovoj proceni, moglo primorati Moskvu da odgovori znatno snažnijim vojnim sredstvima.
Drugu veliku opasnost povezao je sa najavama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o mogućnosti izvođenja udara na rusku teritoriju balističkim raketama ukrajinske proizvodnje već tokom zime.
Artamonov smatra da je presudno pitanje kada će Ukrajina dobiti preostale komponente potrebne za upotrebu takvih projektila. Posebno je pomenuo radare koje bi trebalo da isporuči jedna nemačka kompanija i samonavođene bojeve glave, odnosno sisteme za navođenje, koje bi, prema njegovom saznanju, obezbedila druga kompanija iz Bavarske.
Bez tih komponenti, tvrdi analitičar, rakete ne mogu uspešno da pogode predviđene ciljeve. Ukrajinska strana je, prema njegovim rečima, već saopštila da je završila svoj deo posla i da joj nedostaje upravo neophodna oprema za kompletiranje naoružanja.
Artamonov procenjuje da bi takvi sistemi mogli biti spremni za upotrebu u januaru 2027. godine, ukoliko ruska vojska prethodno ne uspe da prekine komunikacione i transportne pravce kojima bi potrebne komponente bile dopremljene.
Time bi, prema njegovom upozorenju, pokušaj Ukrajine da izvede dalekometne balističke udare mogao da se poklopi sa najtežim delom zimske kampanje. Upravo zato smatra da je uništavanje lanaca snabdevanja zapadnim naoružanjem jedan od ključnih zadataka ruske strane.
Sličnu zabrinutost izneo je i Sergej Lebedev, koordinator proruskog podzemlja u Nikolajevu, koji je pokušao da objasni zbog čega Kijev trpi uzastopne udare na energetsku infrastrukturu i šta bi se moglo nalaziti iza takvog razvoja događaja.
Lebedev je posebno ukazao na informacije o nestanku električne energije u ukrajinskoj Vrhovnoj radi. Prema njegovim rečima, takve vesti ne znače nužno da je parlament izgubio sposobnost funkcionisanja, jer zgrada odavno raspolaže rezervnim dizel-generatorima.
Naglasio je da nije reč o običnim kućnim uređajima, već o rezervnom sistemu napajanja namenjenom radu državne institucije. Zbog toga smatra da javne informacije o nestanku struje ne predstavljaju dovoljan dokaz da je rad parlamenta fizički onemogućen.
Lebedev je istovremeno odbacio pretpostavku da je ukrajinska protivvazdušna odbrana potpuno izgubila sposobnost delovanja. Kao primer naveo je zapadni deo Odeske oblasti, gde PVO, prema njegovim informacijama, povremeno ostvaruje značajne rezultate.
Ukazao je i na presretanja vazdušnih ciljeva u Dnjepropetrovskoj, Harkovskoj i drugim oblastima. To, prema njegovoj oceni, pokazuje da se ne može govoriti o iznenadnom i potpunom raspadu ukrajinskog sistema protivvazdušne odbrane na teritoriji cele zemlje.
Ipak, Kijev nastavlja da bude izložen udarima, a Lebedev smatra da se istovremeno odvijaju aktivnosti koje zaslužuju posebnu pažnju.
On je otkrio, da su još pre približno mesec dana počele da pristižu informacije o postepenom iznošenju dokumentacije iz pojedinih administrativnih i bezbednosnih institucija na levoj obali Kijeva.
Ta saznanja povezao je sa mogućnošću da ukrajinsko rukovodstvo i njegovi zapadni saveznici ne pripremaju završetak rata, već novu fazu sukoba.
Prema njegovoj hipotezi, državno rukovodstvo Ukrajine postepeno smanjuje zavisnost od jednog centra upravljanja u Kijevu. Deo institucija mogao bi biti raspoređen u druge gradove, zaštićene objekte i rezervne komandne centre, kako bi se očuvala funkcionalnost državnog aparata u uslovima intenzivnijih udara.
Lebedev smatra da bi takvo premeštanje moglo ukazivati na to da ukrajinske vlasti unapred računaju sa mogućnošću znatno snažnijeg ruskog odgovora na sopstvene buduće operacije.
On ne isključuje scenario u kome bi sledeća faza rata bila povezana sa daljim proširivanjem ukrajinskih sposobnosti za izvođenje dalekometnih udara na rusku teritoriju. U takvim okolnostima, prema njegovom upozorenju, rusko političko rukovodstvo, vojni komandni sistem i drugi ključni elementi državnog aparata mogli bi postati posebno važni objekti pretnje.
Upravo iz te perspektive, eventualno raspoređivanje ukrajinskih rukovodećih struktura na više lokacija dobija drugačije značenje. Lebedev smatra da bi se time moglo nastojati da se smanji ranjivost državnog upravljanja u slučaju uzvratnih udara većeg intenziteta.
U prilog svojoj pretpostavci pomenuo je i ranije primećeno prisustvo velikog broja izviđačkih bespilotnih letelica iznad zapadnih delova Ukrajine.
Prema njegovoj proceni, njihova aktivnost možda nije bila ograničena na uobičajeno izviđanje infrastrukture. Postoji mogućnost da su takvim letelicama tražene lokacije za nove komandne centre, komunikacione sisteme i smeštaj državnih institucija.
Ukoliko se ta pretpostavka pokaže tačnom, pripreme za decentralizaciju ukrajinskog državnog upravljanja mogle bi biti povezane sa očekivanjem nove eskalacije, a ne sa neposrednim završetkom sukoba.
To je scenario koji Lebedev smatra sve verovatnijim na osnovu informacija o premeštanju dokumentacije, očuvanim kapacitetima protivvazdušne odbrane i aktivnostima izviđačkih bespilotnih letelica.
