[adsenseyu2]
Eksplozija u Tjanđinu je bila američki ratni čin kao odgovor na to što je Kina izazvala devalvaciju juana, navode izvori disidenata iz Kine. Spekuliše se da je za tu svrhu iskorišćeno tajno svemirsko oružje.
Kina je jedna od država sa najvećim brojem EMP (elektromagnetni puls) oružja, zajedno sa Rusijom i Severnom Korejom. Kina planira da se osveti, a nije slučajno ni to što Severna Koreja ponovo preti napadom na SAD.
Mnogi su spekulisali da neće doći do takvog napada pošto Kina praktično kontroliše SAD preko dugova. Međutim, ako je Tjanđin početak rata između Kine i SAD, te spekulacije bi definitivno pale u vodu, a time bi i postalo jasno zašto elita priprema utvrđene podzemne bunkere koji mogu da pretrpe nuklearne i EMP napade.
Komercijalni sektor u Americi je generalno nezaštićen od EMP napada. EMP napad bi izbrisao sve informacije na kompjuterskim sistemima, zbog čega bi na hiljade manjih i srednjih preduzeća u SAD trenutno bankrotiralo.
[adsenseyu4]
Takođe, bili bi izbrisani svi zapisi o obrazovanju izuzev papirnih dokumenata, a obrazovanje bi postalo prilično usporeno.
Nastao bi haos u bolnicama, a ljudi na operacionim stolovima verovatno ne bi preživeli. Ljudi ne bi mogli da se oslone na osnovnu zdravstvenu negu koja radi na struju. Među prvima bi umrli oni koji zavise od kiseonika, dijalize i drugih kritičnih uslova.
Avioni bi počeli da padaju sa neba, a na hiljade ljudi bi iznenada poginulo. Svi automobili sa električnim delovima bi postali beskorisni, a ljudi u metrou bi ostali zaglavljeni.
Bilo bi teško susresti se sa članovima porodice koji su se našli u putu, a naročito sa decom koja su se našla u školi.
Mobilni telefoni, fiksni telefoni, internet i faks u slučaju EMP napada ne bi raditi. Radio i televizijske stanice bi se ugasile. Brojna radio i televizijska oprema bi verovatno bila potpuno uništena. Ljudi bi spali na komunikaciju dimnim signalima.
Profesor Vilijam Forstčen navodi da bi negde između 250.000 i 500.000 ljudi poginulo za prvih par minuta nakon EMP napada. U roku od tri dana bi poginulo oko 1,2 miliona ljudi, a u roku od 2 godine bi nestalo 90% stanovništva.
Najveći problem stanovništva nakon EMP napada bi bio pristup čistoj vodi za piće.
Kada je 2010. godine Haiti pogodio zemljotres koji je ubio preko 200.000 ljudi, najgore je usledilo tek šest nedelja kasnije. Došlo je do najveće epidemije kolere u proteklih 100 godina, koja je sa sobom odnela još 8.000 života.
Ova bolest se javlja u uslovima gde voda nije dovoljno prečišćena i gde vlada neadekvatna higijena. Tako nešto bi bilo neizbežno u slučaju EMP napada. Većina stanovništva bi u roku od dve godine podleglo koleri i drugim bolestima vezanim za nehigijensku vodu.
Bez struje koja bi pumpala vodu, mnoge oblasti bi praktično ostale bez vode u roku od par dana. Ljudskom biću su otprilike potrebne 2 litre vode dnevno da bi preživelo. U suprotonom može umreti u roku od 5 dana. Problem SAD je što samo 8 opština snabdeva SAD sa 82% pijaće vode.
Postoje i tehnologije za pumpanje vode koje ne zavise od strje, ali kako će radnici uspeti da aktiviraju ove sisteme kada nemaju pristup transportu? Mnogi Amerikanci bi u slučaju EMP napada ostali bez vode.
Hrane bi takođe nestalo jer usevi ne mogu da rastu bez vode. Mnogi ljudi bi stradali u roku od 30 dana zbog gladi. Nastao bi društveni haos i nasilje, a pozivanje 911 ne bi imalo nikakvog efekta.
Sociolozi kažu da postoji pet nivoa društvenog razvoja:
- Nomadski lov i prikupljanje
- Razvoj povrtarstva i stočarstva
- Razvoj poljoprivreda
- Industrijski razvoj
- Postindustrijski razvoj
Veći deo Amerike se trenutno nalazi u postindustrijskoj fazi, a EMP napad bi ih vratio u prvi stadijum, na nomadski lov i prikupljanje. Jasno je da je voda osnov svakog društva, a bez vode, društvo će propasti.
Kako bi Kinezi uopšte izveli EMP napad? Zavisi od toga da li im je cilj da bude što više žrtava i da li žele da unište infrastrikturu.
U slučaju da je cilj mnogo žrtava i uništena infrastruktura, onda bi verovatno poslali nuklearne projektile usred SAD-a, uništavajući infrastrukturu te države za samo nekoliko trenutaka. Ukoliko je cilj mnogo žrtava bez uništavanja infrastrukture, onda bi se gađale ustanove vezane za vodu i struju.
Sve u svemu, smatra se da bi dve godine nakon napada stradalo 90% svih Amerikanaca.
Jedno je sigurno, kada se zvanično potrdi ko su krivci za katastrofu u Tjanđinu, isti neće proći nekažnjeno.
Dejv Hodžis (thecommonsenseshow.com)
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
[adsenseyu1]
