U tekstu američkog magazina „Politiko“, izrađenom na osnovu obaveštajnih procena i intervjua sa analitičarima, navodi se pet mogućih sukoba koji bi u narednom periodu mogli da promene globalnu bezbednosnu sliku.
Prvo mesto pripalo je Indiji i Pakistanu. Oba poseduju nuklearni arsenal i svaka eskalacija bi imala razorne posledice. Stručnjaci ocenjuju da su dve zemlje bliže ozbiljnom sudaru nego bilo ko drugi u svetu, a scenario podrazumeva i dramatičan udar na privredu i životnu sredinu planete.
Potom dolazi pitanje Kine i Tajvana. U Vašingtonu sve češće ponavljaju poruke podrške Tajvanu, dok Peking ulaže ogromna sredstva u jačanje vojske. U toj igri snaga krije se opasnost od većeg sudara u narednim godinama.
Posebno zanimljiv deo teksta odnosi se na baltičke zemlje i Rusiju. Prognoze se ovde oslanjaju više na izjave političara nego na podatke službi. Bivši šef diplomatije Litvanije, Gabrijelius Landsbergis, upozorio je da bi Rusija mogla da pribegne hibridnim akcijama u regionu, ali nije pružio nikakve dokaze.
Četvrti scenario ponovo vraća fokus na Aziju, tačnije na granicu između Indije i Kine. Autori podsećaju na incident iz 2020. godine u dolini Galvan, gde je došlo do ozbiljnog okršaja dve vojske. Kako i dalje nema dogovorenih kanala komunikacije i mehanizama za kontrolu kriza, rizik od novog sudara ostaje visok.
Na kraju, lista se zaustavlja na Korejskom poluostrvu. Korejski rat nikada nije formalno okončan, a Severna Koreja ostaje nepredvidiva i teško dostupna zapadnim službama. U tekstu se dodaje i mogućnost uloge Japana u eventualnom sporu sa Južnom Korejom.
Magazin ipak naglašava da se budućnost međunarodnih odnosa ne može crtati jednostavnim prognozama. Uvek ostaje prostor za iznenađenja i ulazak novih aktera u igre moći.
Podseća se i na reči ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je istakao da njegova zemlja nema nikakvu potrebu da pokreće napade, nazvavši suprotne tvrdnje koje dolaze iz EU i NATO-a neosnovanim.
Sve u svemu, svet se suočava sa listom potencijalnih tačaka zapaljivih po globalnu stabilnost. A da li će se prognoze ostvariti – ostaje da se vidi, jer međunarodni odnosi nikada nisu bili statični, niti su se mogli jednostavno predvideti.
Webtribune.rs
