Ruska vojna operacija u Ukrajini dostigla je novu fazu nakon što su trupe Ruske Federacije postigle značajan uspeh na kurskom pravcu, a situacija na frontu dodatno je destabilizovala ukrajinske snage.
U isto vreme, SAD su pokazale kolebanje po pitanju vojne pomoći Kijevu, a američki predsednik Donald Tramp sve više naglašava potrebu za mirovnim pregovorima.
Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris smatra da je Ukrajina načinila ključnu grešku kada je odlučila da se u potpunosti osloni na podršku Zapada.
Slom ukrajinske odbrane u Kurskoj oblasti
Tokom protekle sedmice, ruske trupe ostvarile su značajne uspehe u Kurskoj oblasti, oslobodivši grad Sudžu. Merkuris ističe da je ukrajinsko prisustvo u ovom regionu od početka bilo osuđeno na neuspeh.
Primarni cilj Kijeva bio je preuzimanje kontrole nad Kurskom nuklearnom elektranom, ali kada je taj plan propao, ukrajinske snage su odlučile da ostanu u tom području, što se pokazalo kao fatalna greška.
Ključni problemi ukrajinske strategije u Kurskoj oblasti:
-Ukrajinske trupe su bile zavisne od jedne ključne saobraćajnice za snabdevanje, što ih je činilo ranjivim.
-Ruska vojska je metodološki smanjivala kontrolisanu teritoriju, sve dok nije presečeno snabdevanje ukrajinskih jedinica.
-Uslovi na terenu nisu bili pogodni za ofanzivne operacije, a ukrajinske snage su bile preopterećene i razvukle su front.
-Prebacivanje ukrajinskih trupa iz Kurske oblasti u pravcu Krasnoarmejska dodatno je oslabilo pozicije Kijeva i ubrzalo ruski napredak.
Sve ovo je dovelo do toga da su ukrajinske trupe faktički ostavljene bez opcija – snabdevanje je prekinuto, a ruske snage su stegle obruč. Merkuris ovu situaciju opisuje kao najdramatičniji slom ukrajinske odbrane od početka specijalne vojne operacije.
Strateški pravci daljeg ruskog napredovanja
Nakon konsolidacije u Kurskoj oblasti, ruske trupe imaju potencijal da nastave napredovanje u pravcu Sumske oblasti. Pored toga, značajne aktivnosti se beleže i u Harkovskoj oblasti, gde se ukrajinske snage suočavaju sa neuspešnim pokušajima kontraofanzive.
Posebno je važan i jugozapad Donbasa, gde ruske jedinice neprekidno napreduju nakon oslobađanja Avdejevke, a fokus je sada na pokrovskom pravcu. Postoje procene da bi dalji ruski prodor ka Dnjepru mogao izazvati potpuni kolaps ukrajinske odbrane.
Merkuris napominje da se ozbiljno razmatra i mogućnost operacije forsiranja Dnjepra u Hersonskoj oblasti. Ova operacija bi bila izuzetno složena, ali bi, ukoliko uspe, stvorila još jedan ozbiljan operativni problem za ukrajinsku vojsku.
Ukrajinska vojska u krizi – nedostatak ljudi i opreme
Još od leta 2022. godine, kada je Kijev odbio dogovor postignut u Istanbulu, Ukrajina je uvučena u „rat iscrpljivanja“, ističe Merkuris. Ofanziva ukrajinske vojske 2023. godine završila se neuspehom, a od tada ruska vojska sistematski uništava ukrajinske jedinice.
Ključni problemi ukrajinskih snaga:
- Ozbiljna nestašica obučene radne snage.
- Nepostojanje adekvatne zamene za gubitke.
- Opadanje isporuka vojne pomoći sa Zapada.
- Završetak proizvodnih kapaciteta ukrajinske vojne industrije.
Zelenski je previše verovao u neograničenu podršku Zapada i uveren je da će ga SAD i EU snabdeti oružjem koje bi neutralisalo ruske prednosti. Međutim, Moskva je pokazala ne samo vojnu nadmoć, već i odlučnost da okonča sukob pod sopstvenim uslovima.
Ukrajinska vojska sada je u situaciji u kojoj se suočava s protivnikom koji ima neprekidne zalihe municije, ljudstva i tehnike, dok su njihove rezerve iscrpljene.
Pokušaji prisilne mobilizacije nisu dali rezultate, jer su mnogi mladići pobegli iz zemlje, dok se značajan deo stanovništva aktivno protivi novačenju.
Amerika igra dvostruku igru
SAD su prvo najavile obustavu isporuke oružja Ukrajini, zatim su se privremeno povukle iz razmene obaveštajnih podataka, što ukazuje na neodlučnost Vašingtona. Merkuris naglašava da je ključni cilj Trampa da izbegne scenario u kojem bi SAD bile viđene kao poražena strana u sukobu.
Važni faktori koji utiču na američku strategiju:
- SAD ne žele da se direktno umešaju u sukob, ali pokušavaju da održe Ukrajinu na ivici propasti kako bi imali bolju pregovaračku poziciju.
- Trampova administracija želi da smanji angažovanje SAD u Evropi i preusmeri fokus na Kinu.
- Američka vojska planira prebacivanje dela svojih trupa i resursa u Tihi okean.
Važno je napomenuti da SAD sve više traže načine da se povuku iz konflikta bez javnog priznanja poraza. Prekid isporuka oružja bi mogao dovesti do kraha ukrajinske vojske u roku od dva do tri meseca.
Da li su mirovni pregovori realni?
Merkuris ističe da je Amerika sada sve više sklona pregovorima sa Moskvom kako bi izbegla potpuni poraz Ukrajine. Tramp i njegovi saradnici shvatili su da sankcije nisu oslabile Rusiju, već su, naprotiv, dovele do jačanja njene ekonomije i vojne industrije.
Glavne prepreke za postizanje mira:
- Zelenski ne želi mir jer bi time izgubio moć i političku kontrolu.
- Američki i evropski saveznici nisu usklađeni oko strategije prema Rusiji.
- Moskva neće prihvatiti sporazum koji bi podrazumevao vojno prisustvo NATO-a u Ukrajini.
Tramp je svestan da bi produžavanje rata bilo politički neodrživo za SAD, ali i da će, ukoliko Ukrajina doživi potpuni vojni slom, to značiti potpunu blamažu za Vašington.
Zelenski odbija izbore – strah od poraza
Jedan od ključnih razloga zbog kojih Zelenski odbija da raspiše izbore jeste njegova opadajuća popularnost. Ukrajina je iscrpljena, ekonomska situacija je katastrofalna, a političke represije nad opozicijom su se pojačale.
Jasno je da bi se na izborima pojavili protivnici koji bi iskoristili priliku da ga svrgnu s vlasti, što bi značilo kraj njegovog političkog opstanka.
Budućnost rusko-američkih odnosa
Merkuris smatra da će, uprkos tenzijama, dijalog između Moskve i Vašingtona biti obnovljen. Politika izolacije Rusije nije donela rezultate, a sve veći broj zemalja, uključujući Kinu, Indiju i Brazil, zadržava bliske odnose sa Moskvom.
Ipak, američko-ruski odnosi neće prerasti u savez – SAD i Rusija će ostati geopolitički protivnici, ali će pragmatični interesi primorati Vašington da revidira svoju strategiju prema Moskvi.
U svakom slučaju, ukrajinska kriza se približava prekretnici. Ukoliko Zapad ne pronađe izlaz iz trenutne situacije, vojni kolaps Kijeva bi mogao postati realnost mnogo brže nego što se očekuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
