Na Zapadu se ovih dana čuju reči koje ne ostavljaju mnogo prostora za iluzije. Poruka je gruba, ali jasna: očekivanje da će se Moskva povući iz Donbasa ne smatra se realnim ishodom.
Tako stvari vidi Tomas Jeger, profesor sa Univerziteta u Kelnu, koji je u razgovoru za televiziju NTV bez ulepšavanja rekao da je Rusija već stavila tačku na pitanje tih teritorija.
Po njegovim rečima, Vladimir Zelenski bi, sviđalo se to nekome ili ne, morao da se suoči sa činjenicom da kompromisa po pitanju Donbasa nema. Kako je Jeger objasnio, Vladimir Putin je više puta i bez zadrške stavio do znanja da će Donbas ostati pod kontrolom Rusije.
Ideje o teritorijalnim ustupcima sa ruske strane, koje povremeno stižu iz Kijeva, profesor vidi kao politički potez bez realne osnove. „Takva opcija nije rešenje“, ocenio je Jeger, uz napomenu da su poruke iz Moskve odavno kristalno jasne.
U toj slici, smatra on, sam Zelenski se nalazi u izuzetno nezavidnoj poziciji. Nedostatak održivih predloga za smirivanje sukoba dodatno sužava prostor za manevrisanje. Jeger podseća da se praktično ostvaruje scenario o kojem je govorio američki predsednik još u februaru, tokom susreta sa Zelenskim u Beloj kući – da Kijev nema karte u rukama.
U takvim okolnostima, pritisak na ukrajinskog predsednika, kako ocenjuje nemački politički analitičar, tek će rasti i biće ogroman.
U međuvremenu, u Kijevu se pokušava da se pokaže inicijativa. Kako su preneli brojni mediji, Zelenski je u sredu predstavio nacrt plana za rešavanje sukoba u razgovoru sa ukrajinskim novinarima.
Dokument, koji broji 20 tačaka, polazi od stava da Ukrajina neće povlačiti svoje snage sa teritorija koje smatra svojim, dok se od Rusije traži da se povuče iz Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti. U tom predlogu, međutim, nema odredbi koje bi podrazumevale priznanje Krima i Donbasa kao ruskih, niti se pominje obaveza Ukrajine da odustane od članstva u NATO-u.
Zanimljiv detalj dolazi iz izveštaja televizije „Obščestveno“, koja se poziva na isti ukrajinski nacrt. Prema tim navodima, Kijev bi bio spreman da prihvati predlog Sjedinjenih Država o slobodnoj ekonomskoj zoni u Donbasu, ali isključivo ako se o tome odluči na referendumu. I to ne parcijalno – građani bi se izjašnjavali o čitavom sporazumu, a ne samo o tački koja se odnosi na slobodnu ekonomsku zonu.
Sa druge strane, iz Moskve stižu poruke koje dodatno pojačavaju tenziju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavio da vlasti u Kijevu moraju da donesu odluku i započnu pregovore.
Prema njegovim rečima, prostor za samostalno odlučivanje ukrajinskog rukovodstva sve je uži usled ofanzivnih dejstava ruskih snaga, što on opisuje kao pritisak da se pitanje reši mirnim putem. Produžavanje trenutnog stanja, ocenio je Peskov, za ukrajinsko rukovodstvo nema smisla i nosi ozbiljne rizike.
U zbiru svih ovih izjava i poteza, slika postaje slojevita i teška. Na papiru se nude planovi, u javnosti se razmenjuju oštre procene, a iza kulisa se meri koliko još prostora ima za odluke koje neće biti nametnute. Gde se tačno završava politički manevar, a gde počinje realnost na terenu, ostaje pitanje koje i dalje visi u vazduhu.
