Američki mediji prenose da sve veći broj američkih građana, strahujući za svoju ušteđevinu u nestabilnoj političkoj situaciju, izvlači novac iz banaka. Američki izbori održaće se za manje od dva meseca i to u ogromnoj meri podstiče strah i nepoverenje koje Amerikanci imaju u svoj bankarski sistem i ekonomsku situaciju u kojoj im se zemlja nalazi.
Turbulencija i neizvesnost koja prati američke predsedničke izbore, prisećanje na nerede do kojih je došlo nakon proglašenja pobednika 2020. godine, opravdane sumnje u legitimitet tadašnjih izbora, nedavni atentati na Donalda Trampa i protivrečnosti koje se previše često javljaju u izjavama Kamale Haris doveli su do toga da američki građani počnu da strahuju i za svoj novac.
Po navodima američkih medija, sve je veći broj onih koji, nesigurni u rezultat, ali i posledice izbora, odlučuju da svoj novac povuku sa bankovnih računa i stave u „slamaricu“. Dok je Kamala Haris najavila pooštravanje bankarskoj sistema, Donald Tramp je obećao smanjenje nepotrebne administracije i uprošćavanje bankarskog sistema.
Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je to direktna posledica stvaranje atmosfere straha koja se pažljivo neguje u američkim medijima i dok jedni sumnjaju u kompetencije Kamale Haris, drugi se pribojavaju da će, ukoliko Tramp dođe na vlast, duboka država možda srušiti čitav američki finansijski sistem.
Ovo unosi nikad veću neizvesnost kod Amerikanaca. NJihova ekonomija već i jeste u krizi, nevezano za sve ovo, a frizirani podaci koji oni šalju svojim medijima ne predstavljaju uopšte realnu sliku.
Ekonomska situacija u Americi nije nimalo ružičasta i kamatne stope su nedavno spuštene. Federalne rezerve su spustile referentnu kamatnu stopu i one su to uradile kako bi malo upumpale likvidnosti u ceo taj sistem, rekao je Pavić za Sputnjik.
Sve ovo, kaže naš sagovornik, govori u prilog činjenici da američkom ekonomskom sistemu treba pomoć.
Uz klimu interne neizvesnosti, kada na spoljnopolitičkom planu vladaju strah i zbunjenost, u toku je i eksterna neizvesnost, a u vazduhu se oseća novi rat na pomolu.
Situacija na Bliskom istoku i mogućnost eskalacije sukoba prema Rusiji ostavljaju ne samo ekonomske, već i psihološke posledice.
Kome više verovati?
Tramp sve više govori o tome kako i on i Robert Kenedi Mlađi pominju mogućnost legalizacije bitkoina, što opet, kaže Pavić, pravi sumnje u vezi sa stabilnošću dolara.
To je ono što se zove „savršena oluja“ i uopšte nije iznenađujuće što im se dešava. Ta savršena oluja, objašnjava on, u ekonomiji označava kritičnu ili pogubnu situaciju, stvorenu neverovatnom podudarnošću faktora.
Za vreme Trampa, pa sve do pandemije kovida, američka privreda nalazila se u mnogo boljem stanju nego što je to bio slučaj za vreme Bajdenovog mandata.
Ipak, iako je tačno i to da Tramp nije veliki ljubitelj velikih banaka i korporacija, Pavić navodi da se Amerika sada ponaša „kao zavisnik od droge“.
Njihova privreda je, objašnjava on, potpuno zavisna od upumpavanja novca bez pokrića i ni demokratski ni republikanski kandidat ništa ne nude šta bi tu stvar promenilo.
Možda se malo realnije prema svemu tome odnosi Tramp, jer on govori o smanjivanju administracije, međutim, i on i Kamala se oslanjaju na neograničeno kreiranje novca ni iz čega koje može da obezbedi Banka Federalnih rezervi i oba kandidata će da zloupotrebljavaju tu američku privilegiju.
Dolar je i dalje glavna svetska valuta i oni imaju taj luksuz da mogu da kreiraju novac ni iz čega i nema tu zdrave fiskalne politike ni sa jedne ni sa druge strane.
Legalizovanje bitkoina je opcija kojom bi Tramp pokušao da spase sistem, a to bi možda i omogućilo ljudima da sačuvaju svoj kapital tako što bi pretvarali dolare u digitalnu valutu. Ipak, dodaje naš sagovornik, ovo opet znači da se i on plaši hiperinflacije koja je na pomolu.
Kada je reč o zabrinutosti građana, tu se ne može ništa učiniti, ali Pavić ističe da je po pitanju poznavanja i razumevanja ekonomske situacije Tramp ipak taj koji ima malo uverljiviju ekonomsku viziju.
Ona je malo više utemeljena u realnosti, pogotovo zato što se on bavio biznisom, dok se Kamala Haris nije bavila ničim osim političkim usponom na, kako kaže Pavić, diskutabilne načine, ali i zato što je pogodna kao marioneta duboke države.
(sputnik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se