Naučnici istraživačkog centra za odbrambene koncepcije i tehnologije u okviru instituta Hadson tvrde da bi se američka avijacija, u slučaju eventualnog upada u vazdušni prostor Rusije ili Kine, suočila s velikim problemima s gorivom.
Iako Pentagon ima najveću flotu tankera na svetu, efikasnost njihove primene u borbenim uslovima je pod velikim pitanjem.
SAD imaju jednu od najmoćnijih vazdušnih armada na planeti: Ratno vazduhoplovstvo, Ratna mornarica, kopnene jedinice i Korpus marinaca broji više od 13.000 aviona i helikoptera, ne računajući dronove. Vašington se ne ustručava da ih maksimalno iskoristi, jer avijacija ima odlučujuću ulogu u vojnim operacijama Pentagona širom sveta, piše komentator RIA Novosti Andrej Koc.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Slaba tačka – popuna gorivom
Standardna strategija se sastoji u tome da se stekne nadmoć u vazduhu i protivniku nanese maksimalna šteta udarnim avionima i visokopreciznim oružjem a tek nakon toga da se krene u boj s kopnenim snagama.
Pešadiji i tenkovima često ostaje samo da zauzmu ruševine koje se još dime. Međutim, eksperti Hadsonovog instituta smatraju da takav plan neće funkcionisati s Rusijom ili Kinom.
Razlog je u, blago rečeno, ne baš idealnom stanju aviona za popunu gorivom, koji službe za snabdevanje Ratnog vazduhoplovstva kerozinom daleko od aerodroma gde su avioni bazirani. Bez njih lovci i bombarderi neće moći da izvrše udare na velikom rastojanju. Ova situacija je posebno kritična ukoliko dođe do sukoba sa državama koje imaju ogromnu teritoriju.
„Posle Hladnog rata, pre tri decenije, naši avioni za popunu gorivom nastavili su da deluju širom sveta, kako u mirovnim, tako i u borbenim operacijama. Od tada se flota tankera smanjila sa 701 na 473, a opterećenje se povećalo. Trenutno se koriste svi avioni za popuni gorivom. A rezerve za slučaj rata s Kinom ili Rusijom nema. Protivnik zna za tu slabost i aktivno će je koristiti. Kao rezultat američko Ratno vazduhoplovstvo može da izgubi efikasnost na bojnom polju“ , navodi se u izveštaju.
Problemi sa zamenom
Deficit letećih tankera nije jedini problem. Autori istraživanja podsećaju da prosečna starost aviona za popunu gorivom KC-10 Extender i KC-135 Stratotanker 52 godine. Prema standardima u vazduhoplovstvu, to je veoma mnogo.
I dok Extenderi, koji su uvršeni u naoružanje 1981. godine, još nisu iscrpeli resurse, za većinu Stratotankera koji su proizvedeni od 1954.godine do 1965.godine vreme je da budu poslati na otpad.
Pentagon je počeo da traži alternativu za zastarele avione još pre 20 godina. Program razvoja tri nova tipa aviona za popunu gorivom pokrenut je 2001.godine. Planirano je da se napravi 179 modela perspektivnih projekata KC-X i KC-Y koji bi zamenili KC-135 i do 2040.godine da se uspostavi serijska proizvodnja KC-Z kako bi se preostali KC-10 izbacili iz upotrebe. Međutim, pojavile su se poteškoće.
Godine 2011. ugovor za projekat KC-X dobila je korporacija Boing, koja je na bai putničkog aviona Boing-767 razvila avion za opuno gorivom KC-46 Pegasus. Na On prema papirima može da ponese 95 tona goriva – skoro dvostruko više nego KC-135. Avion su opremili modernom tehnologijom. Recimo, operateri imaju specijalne 3D naočare koje olakšavaju tankiranje u vazduhu.
Ispostavilo se da stvarnost i nije tako ružičasta. Mnogi od pedesetak aviona isporučenih Ratnom vazduhoplovstvu pate od čitavog spektra „dečijih bolesti“. Mediji tvrde da su novi avioni nepouzdani.
Piloti su se žalili na loše fiksiranu opremu koja snažno vibrira prilikom najmanjeg potresa i čak su odbijali da lete avionima „Pegaz“. Nije ni čudo, jer agregati ako se otkače mogu da poremete centriranje, što može dovesti do nesreće.
Zbog loše konstrukcije cevi za popunu goriva u vazduhu, lovac-bombarder F-15E „strajk igl“ umalo da doživi nesreću prošle godine. Ispostavilo se da je ona suviše čvrsta pa je avion za popunu izložen preteranom opterećenju.
Pentagon je izdvojio 55 miliona dolara za otklanjanje nedostatka i odložio bar do 2024. dalju isporuku aviona KC-46 Ratnom vazduhoplovstvu. Naravno da će ova situacija uticati i na projekata KC-Y i KC-Z.
Ahilova peta
Pored jačanja flote letećih tankera, eksperti Hadsonovog instituta insistiraju da se u Indopacifičkom regionu izgrade dodatni aerodromi za prijem teških aviona i skladištenje goriva.
Navode i kalkulacije: ukoliko se na ovo troši 400 do 600 miliona dolara godišnje, do 2040.godine udvostručiće se broj aviona za popunu gorivom, što bi bilo od pomoći u hipotetičkom ratu s Kinom. U protivnom, tvrde u Vašingtonu, američkom Ratnom vazduhoplovstvu stajaće na raspolaganju tek desetak adekvatnih aerodroma, što će ozbiljno ograničiti mogućnosti avijacije.
Osim toga, treba imati na umu da Rusija i Kina imaju jaku PVO. Jedna stvar je borbena operacija negde na Bliskom istoku gde bombarder može da popuni gorivo tankiranje u vazdušnom prostoru neke savezničke zemlje, a sasvim drugo je podrška avijacije u dubini teritorije ogromne zemlje.
Tankeri su laka meta za protivvazdušne raketne sisteme. Rusija ima S-400 s dometom od 400 kilometara i presretače MiG-31 koji mogu da gađaju raketama P-33 na razdaljini do 300 kilometara, tako da američki avioni za popunu gorivom imaju razloga za strah. Uz to, još nije jasno kako ih koristiti zajedno sa lovcima pete generacije F-22 i F-35.
Ppouna gorivom „nevidljivog“ aviona u vazduhu potpuno ga otkriva i PVo protivnika jednim hicem može da likvidira dva, pa i tri „zeca“.
SAD razrađuju stelt vazdušne tankere, između ostalog i bespilotne. Međutim, nije poznato kad će oni biti isporučeni trupama. Sve u svemu, zaključuje Andrej Koc, izveštaj instituta Hadson jasno pokazuje da američko Ratno vazduhoplovstvo ima svoju „Ahilovu petu“.
