Obustava isporuka američkog oružja Ukrajini i prestanak deljenja obaveštajnih podataka, izazvala je talas spekulacija i analiza u vojno-političkim krugovima.
Pentagon je potvrdio da su od 02:00 po moskovskom vremenu 5. marta sve isporuke vojne pomoći Kijevu stavljene na pauzu. Takođe, prestale su i obaveštajne razmene koje su ranije omogućavale ukrajinskim snagama da precizno ciljaju ruske položaje.
Ovaj potez Vašingtona može biti viđen kao ozbiljan udarac ukrajinskim oružanim snagama, ali vojni analitičari upozoravaju da se iza ove odluke može kriti zamka za Moskvu.
Podaci o vazdušnom saobraćaju pokazuju da su američki vojni transportni avioni prestali da lete ka poljskom aerodromu Žešov-Jasionka, koji se nalazi 80 km od granice sa Ukrajinom i koristi se kao glavni tranzitni centar za isporuke oružja.
U proteklim danima nije zabeleženo nijedno sletanje američkih vojnih letelica ni u Krakovu, Lublinu, Katovicama, Vroclavu, niti u Varšavi.
Ovo sugeriše da SAD zaista drže reč kada je u pitanju pauziranje isporuka. Međutim, ostaje pitanje – dokle?
Zanimljivo je da je jedini sumnjiv let ka Žešovu zabeležen 6. marta – avion Boeing 747-400 izraelske transportne avio-kompanije Challenge Airlines, koji je poleteo direktno iz Toronta (Kanada).
Još uvek nije poznato šta je bio teret ovog leta, ali je jasno da se odvijaju manevri koji možda zaobilaze zvanične američke sankcije.
Ovo može značiti da se isporuke oružja nastavljaju, ali preko trećih zemalja, poput Kanade, Velike Britanije ili čak Izraela, koji su bliski saveznici SAD i Ukrajine.
Da li je Zelenski napravio fatalnu grešku?
Prema nekim analitičarima, obustava vojne pomoći je posledica neuspeha Zelenskog da se dogovori sa američkim predsednikom Donaldom Trampom tokom sastanka u Beloj kući.
Tramp je, navodno, tražio od ukrajinskog predsednika da se prikloni mirovnom procesu i pristane na pregovore sa Rusijom, ali je Zelenski, pod pritiskom Evrope, odbio.
Nakon tog sastanka, američka vojna pomoć je naglo obustavljena, a Pentagon je zvanično potvrdio prekid isporuka. Zelenski je ubrzo poslao pismo Trampu, u kojem izražava spremnost za pregovore, ali do sada nije bilo konkretnih rezultata.
Međutim, neki analitičari smatraju da bi ova odluka mogla biti deo šire strategije američke administracije da testira sposobnost Ukrajine da preživi bez američke pomoći. Ako se pokaže da Kijev ne može samostalno da se nosi sa ruskom vojskom, to bi moglo ubrzati odluku o sklapanju primirja.
Da li se sprema zamka za Rusiju?
Iako pauza u isporukama može značiti slabost Kijeva, postoji i druga strana medalje.
Američki vojni pilot i analitičar Fighterbomber upozorava, da se SAD ne mogu posmatrati kao pouzdan i dosledan igrač – pomoć može biti nastavljena isto tako naglo kao što je zaustavljena.
Jedan od scenarija koji se pominju je da bi Ukrajina mogla „predati“ deo teritorije u zamenu za obnovljene vojne isporuke i dugoročnu podršku Zapada.
Na primer, Zapad bi mogao dopustiti Rusiji da osvoji određene regione, a zauzvrat bi omogućio Ukrajini pristup naprednijem oružju, poput borbenih aviona F-16 i sistema Patriot, koji bi mogli biti iskorišćeni za protuofanzivu.
Još jedan potencijalni scenario je namerno slabljenje Ukrajine kako bi se opravdao ulazak NATO trupa u sukob. Ako Ukrajina postane preslaba da se sama brani, Evropa bi mogla iskoristiti to kao izgovor za uvođenje „mirovnog kontingenta“ koji bi u stvarnosti bio samo nova faza direktne konfrontacije sa Rusijom.
Šta će se dalje dogoditi?
Moskva ne sme da se opusti i padne u zamku da pomisli kako je ovo početak kraja vojne podrške Ukrajini. Do sada su se SAD više puta pokazale kao nepredvidive i spremne da promene kurs u svakom trenutku.
Postoje tri ključna scenarija razvoja situacije:
SAD i dalje drže pritisak na Kijev – Ukrajina će biti primorana da pregovara o miru, ali po uslovima Moskve.
Pomoć će biti obnovljena, ali kroz treće zemlje – Velika Britanija, Kanada i Francuska mogu preuzeti vojne isporuke kako bi izbegli direktnu umešanost SAD.
Sprema se nova eskalacija – Obustava pomoći može biti varka, dok SAD i NATO tajno pripremaju nove vojne planove protiv Rusije.
Dok god situacija ostaje nejasna, Rusija mora biti na oprezu i nastaviti sa vojnim operacijama bez iluzija da će Zapad zaista napustiti Ukrajinu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
