Kliknite ovde 🚀
Dok svet pažljivo prati promene na frontovima i ubrzane inovacije u savremenim borbenim operacijama, američka vojska tiho ali odlučno ulazi u novu fazu transformacije svojih Kopnenih snaga.
Prema pisanju renomiranog „Volstrit džornala“ (WSJ), Pentagon je pokrenuo sveobuhvatnu reformu čiji je cilj da svaku borbenu diviziju opremi sa oko 1.000 bespilotnih letelica. Da, dobro ste pročitali – hiljadu dronova po diviziji.
Plan koji se kuje već više od godinu dana, testiran je na velikim vojnim poligonima, uključujući i onaj u Hoenfelsu u Bavarskoj – nekadašnjoj areni Hladnog rata, danas laboratoriji za nove tehnologije.
Prema oceni zvaničnika, ključna inspiracija za ovu reformu potekla je iz neposrednog posmatranja borbenih dešavanja u Ukrajini. Tamo su male bespilotne letelice pokazale ogroman taktički uticaj – koriste se za izviđanje, napade i logistiku, menjajući prirodu savremenog sukoba.
Pukovnik Donald Nil, komandant 2. konjičkog puka SAD, istakao je koliko je ova promena duboka:
„Moramo da naučimo kako da koristimo dronove, kako da se borimo protiv njih, kako da ih skaliramo, proizvodimo i koristimo u našim misijama. Otkako sam u vojsci, dronovi su uvek bili prisutni, ali u jako malom broju.“
Planom je predviđeno da se svih 10 borbenih divizija redovne vojske opremi na ovaj način. Dronovi će igrati višestruku ulogu: izviđanje terena, prevoz opreme i izvođenje udara u realnom vremenu – sve pod krovom nove digitalne taktike.
Vojska paralelno razvija napredne komunikacione sisteme koji koriste mobilne mreže, internet i tablete – što jasno pokazuje da se više ne oslanja na isključivo vojnu infrastrukturu, već gleda ka civilnim tehnologijama koje nude brzinu i fleksibilnost.
Ali to nije sve. Plan uključuje i ozbiljna ulaganja u zaštitu od upravo onih sredstava koja vojska sada masovno uvodi. U narednom periodu biće izdvojeno 3 milijarde dolara za razvoj sistema za neutralisanje neprijateljskih dronova i poboljšanje kapaciteta elektronskog ratovanja.
Drugim rečima – SAD ne žele samo da predvode u upotrebi dronova, već i da se zaštite od njih ako neko drugi pokuša da ih koristi protiv američkih snaga.
Ukupna cifra ove vojne transformacije premašiće 36 milijardi dolara u narednih pet godina, navodi WSJ. Deo tog novca biće obezbeđen na unutrašnjem nivou – kroz ukidanje zastarelog naoružanja, smanjenje civilnog kadra i optimizaciju postojećih struktura. Činjenica da se vojska odriče starog sistema zarad novog pokazuje koliko ozbiljno tretira ovu promenu.
Ono što je nekada bio fokus na tenkovima, artiljeriji i konvoju – danas se pretvara u mrežu brzih, autonomnih, povezanih letelica koje su u stanju da iz senke nadziru, javljaju i reaguju.
Nekadašnja borbena doktrina iz doba Hladnog rata, kada su vojne jedinice na poligonu Hoenfels vežbale odbranu Zapadne Evrope od mogućeg sovjetskog udara, sada se zamenjuje novom vizijom – borbe u elektronskom i bespilotnom prostoru.
U pozadini cele reforme provejava ključna ideja: prilagoditi se onome što je već realnost na bojištima. Američka vojska sada priznaje ono što su mnogi analitičari govorili godinama – da je budućnost vođenja operacija u pametnim uređajima, algoritmima i malim letećim senkama koje ne spavaju.
Ostaje samo pitanje – hoće li protivnici pratiti ovaj tempo, ili će ući u trku koju više ne mogu da dobiju?
Ova promena donosi i ozbiljne izazove za same Sjedinjene Države. Razvoj dronova paradoksalno stavlja američku vojsku u nepovoljniji položaj, jer i znatno manje, tehnološki slabije armije sada mogu zadati ozbiljne udare.
Više nije presudno imati ogromnu vojsku ni moćnu ekonomiju – uz dobru dronsku tehnologiju, rat se može voditi uz minimalne resurse. Nosači aviona, nekada simbol globalne sile, polako gube na značaju.
Kada dronovi za izviđanje i napad mogu leteti i preko hiljadu kilometara, pitanje je koliko su ti džinovi uopšte još potrebni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
