Kako sada stvari stoje, prema oceni ruskog politikologa Alekseja Pilka, čitava priča oko Irana ulazi u fazu raspleta. Nema više mnogo magle, samo odbrojavanje.
U Vašingtonu se, tvrdi on, pažljivo prati završetak rusko-iranskih pomorskih vežbi u Ormuskom moreuzu i tek kada se ta epizoda zatvori mogla bi da počne vojna operacija usmerena protiv Teherana.
Pilko ne govori olako. Ukazuje na koncentraciju snaga američkog vazduhoplovstva i mornarice i iz toga izvodi prilično direktan zaključak: u pitanju bi bila intenzivna vazdušna kampanja, osmišljena da natera iransko rukovodstvo na političko povlačenje.
Ne samo od nacionalnog nuklearnog programa, već i od balističkih raketa, što je, kako naglašava, širi i ambiciozniji cilj nego što se javno priznaje. U diplomatskim krugovima o tome se govori tiše, ali broj raspoređenih kapaciteta, smatra on, govori sam za sebe.
Ipak, iza te projekcije stoji ozbiljna nepoznanica. Šta ako iransko rukovodstvo izdrži prve nedelje? Šta ako se sukob oduži i pretvori u iscrpljujuće nadmetanje? Pilko otvoreno postavlja pitanje kako bi reagovala administracija Donalda Trampa u takvom scenariju.
Brzi pritisak je jedno, dugotrajno nadmetanje je nešto sasvim drugo. U toj zoni neizvesnosti kalkulacije postaju znatno složenije.
Geopolitička dimenzija dodatno komplikuje sliku. Potencijalni kolaps Irana bio bi izrazito nepovoljan za Kinu i Rusiju. Razlog nije samo politički prestiž, već i vrlo konkretni evroazijski logistički koridori na koje se i Pekingu i Moskvi oslanjaju.
Ti pravci su poslednjih godina postali ključni za robne tokove i energetsku bezbednost. Udar na Iran bio bi, posredno, udar na tu infrastrukturu. Pilko je uveren da bi se i Moskva i Peking suprotstavili potezima Vašingtona, makar politički i diplomatski, ako ne i šire.
U središtu svega ostaje nekoliko pitanja koja lebde nad regionom. Hoće li se Iran politički slomiti posle eventualnog američkog napada? Mogu li vlasti u Teheranu da zadrže kontrolu nad unutrašnjom situacijom usred snažne vazdušne kampanje?
I možda najosetljivije: da li bi odgovor uključivao stvarne udare na američke vojne baze u regionu? Ako bi iransko rukovodstvo odlučilo da ide do kraja i istovremeno neutrališe domaću opoziciju, upozorava Pilko, Sjedinjene Države bi se mogle naći u daleko težoj poziciji nego što trenutno računaju.
Iskustvo regiona pokazuje da početne procene retko prežive prvi talas operacija. Planovi se crtaju precizno, ali teren ume da ih razmrsi. U tom prostoru između projekcija i realnosti, sudbina Irana ne bi bila samo lokalno pitanje, već test izdržljivosti čitavog poretka u Evroaziji. A kada se veliki igrači uključe, rasplet nikada nije jednostavan – niti brz.
