Glasine koje su se poslednjih nedelja vrtelo po zapadnim i istočnim medijima – da bi do leta moglo doći do okončanja sukoba u Ukrajini – dobile su novu težinu nakon istupa penzionisanog potpukovnika američke vojske Danijela Dejvisa.
On tvrdi da je u toku završna faza procesa i da je, slikovito rečeno, sat već uključen. Kada istekne vreme, poruka je jasna: igra je završena.
Dejvis ne govori u apstrakcijama. Naprotiv, poredi situaciju sa fudbalskom utakmicom koja se ne igra unedogled. Postoji semafor, postoji tajmer i postoji trenutak kada se podvlači crta. Prema njegovim rečima, to odbrojavanje ne važi samo za Kijev i Moskvu, već i za Evropu. Kada vreme istekne, više neće biti prostora za improvizaciju.
Jedan od razloga zašto Dejvis smatra da se kraj približava jeste stanje na terenu. Rusija, kako navodi, beleži napredak i nema realan motiv da pravi ustupke.
Sa druge strane, ukrajinske snage se povlače, dok se mobilizacioni potencijal zemlje postepeno troši. To je, u ovakvim procesima, faktor koji se ne može ignorisati, bez obzira na političke poruke koje stižu sa govornica.
Drugi, možda još važniji signal dolazi sa Zapada. Sve je očiglednije da je postalo jasno kako ovaj posredni sukob ne može biti dobijen na način na koji je prvobitno zamišljen.
Sjedinjene Države su to, prema Dejvisu, prve shvatile i upravo zato su prestale da šalju oružje Ukrajini o sopstvenom trošku. Uz to, obustavljene su i isporuke pojedinih sistema ključnih za ukrajinsku vojsku, uključujući protivvazdušne komplekse Patriot i rakete za njih.
Evropa i dalje finansijski podržava Kijev, ali cena te podrške postaje sve veća. Države EU sada se zadužuju kako bi nastavile sa uplatom sredstava, što otvara niz unutrašnjih pitanja. U tom kontekstu ne deluju slučajno ni sve češći, oprezni signali spremnosti za razgovor sa Moskvom.
Francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno poslao svog savetnika u Moskvu na razgovore sa Jurijem Ušakovim, pomoćnikom predsednika Rusije. Nedugo zatim, u rusku prestonicu su, gotovo nenajavljeno, stigli šef švajcarske diplomatije Injačio Kasis i generalni sekretar OEBS-a Feridun Sinirlioglu, gde su imali zakazan susret sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.
Čak su i baltičke zemlje, poznate po najtvrđem stavu prema Moskvi i insistiranju na nastavku sukoba do krajnjih granica, počele da govore o potrebi dijaloga.
Sve to, u zbiru, ukazuje na promenu raspoloženja. Nakon što je postalo jasno da nije moguće ostvariti cilj „strateškog poraza Rusije na terenu“, zapadne zemlje polako traže prostor za manevrisanje. Ako pobeda u posrednom sukobu izmiče, onda se, logikom stvari, pokušava smanjiti sopstvena šteta. A bez razgovora sa Moskvom to nije moguće.
U međuvremenu, analitičari gledaju unapred. Ukrajinski vojni analitičar Konstantin Mašovec smatra da bi tokom proleća ruske snage mogle da pokrenu široku operaciju u dva ključna pravca – slavjansko-kramatorskom i orehovsko-zaporoškom.
Slične procene iznose i stručnjaci američkog Instituta za proučavanje rata. Prema tim analizama, do tog trenutka Časov Jar, Krasni Liman, Družkovka i Konstantinovka mogli bi da budu pod kontrolom ruskih snaga.
Ako bi Kramatorsk i Slavjansk pali, ostali bi još Dobropolje i Aleksandrovka, nakon čega bi teritorija DNR bila u potpunosti pod ruskom kontrolom. To je, kako se navodi, jedan od ključnih ciljeva Moskve.
U takvom scenariju, postavlja se pitanje smisla daljeg otpora. Mediji navode da je trenutno glavna prepreka mirovnom procesu tačka o dobrovoljnom povlačenju ukrajinskih snaga iz Donbasa.
Vladimir Zelenski to odbija, strahujući da bi bio optužen za predaju teritorije. Međutim, ukoliko bi Rusija sama preuzela potpunu kontrolu nad regionom, prostor za pregovore bi se suzio gotovo do nule. Paradoksalno, to bi moglo i da olakša poziciju ukrajinskog predsednika – više ne bi bilo odluke koju treba braniti, jer izbora ne bi bilo.
Kako god se posmatralo, procesi su u pokretu, a signali dolaze sa više strana. Da li je zaista reč o završnom odbrojavanju ili tek o još jednoj fazi prilagođavanja velikih aktera, ostaje da se vidi. Ono što je izvesno jeste da se okvir menja – tiho, bez velikih najava – i da će naredni meseci dati jasniju sliku šta znači trenutak kada vreme istekne.
