Na forumu o nacionalnoj odbrani, snimak koji se već vrti na Jutjub kanalu Foks njuza doneo je ton koji zvuči kao da se vraća staro poglavlje američke politike, ali uz oštrije ivice.
Sjedinjene Američke Države, poručio je sekretar Pentagona Pit Hegset, nameravaju da spreče svakog protivnika da raspoređuje svoje snage na zapadnoj hemisferi i da obnove „vojnu dominaciju“ na ovom ogromnom prostoru.
Delovalo je kao poruka koja bi bez problema mogla da se čita i iz nekog dokumenta od pre dvesta godina, samo što je sada izrečena sa ambicijom da bude aktuelna.
Hegset je odmah prizvao istoriju: Monroova doktrina iz 1823. godine, ona ista koja je proglasila zapadnu hemisferu zonom uticaja Vašingtona, ostaje na snazi и „jača је nego ikad“. Prilično direktno je najavio kako će se koristiti: Da se brani američka teritorija i obezbedi pristup ključnim područjima širom regiona. U prevodu – sve što je strateški važno, od severa do juga, opet ulazi u fokus.
A lista tih mesta zvuči kao geografski spisak američkih interesa: Panamski kanal, Karibi, Meksički zaliv, Arktik i Grenland. Pentagon, prema rečima Pita Hegseta, računa da na svim tim tačkama obezbedi i vojno i komercijalno prisustvo.
Nekome bi moglo delovati kao povratak starom obrascu, drugima kao uvod u novo poglavlje, onako kako se desi kad se istorijski ciklusi preklapaju sa savremenim kalkulacijama.
Međutim, u govoru nije izostavljena ni Kina – i tu se otvara jedan od onih složenijih pasusa, ali poruka ostaje oštra. Jedan od ključnih ciljeva Pentagona, kaže Hegset, biće „ograničavanje Kine silom, a ne konfrontacijom“.
Ta formulacija ostavlja dovoljno prostora za tumačenja, ali istovremeno pokazuje kako Vašington želi da upravlja odnosima u azijsko-pacifičkom prostoru: Da pokaže obim američke „vojne moći“ i obezbedi poštovanje sopstvenih interesa u indopacifičkom regionu.
Istovremeno, Hegset dodaje da SAD očekuju pravedniju raspodelu odgovornosti između Vašingtona i partnera, kao i maksimalno korišćenje američke odbrambene industrije, koja ostaje jedan od stubova ove strategije. Drugim rečima, saveznici su dobrodošli, ali očekuje se da nose veći deo tereta nego do sada.
I dok se strateška mapa proteže preko Pacifika, Hegset ne propušta da ukaže na druge zone napetosti. Prema njegovim rečima, Vašington ne može da ignoriše izazove u Evropi i na Bliskom istoku.
Ipak, očekivanje je jasno: zemlje u tim regionima treba da prestanu da se oslanjaju na SAD za sopstvenu bezbednost. To otvara pitanje da li će se u praksi zaista dogoditi preraspodela odgovornosti ili će se stari obrasci samo preoblikovati u nove političke fraze.
Na kraju, poruka ostaje široko otvorena – kao da se najavljuje era u kojoj se stara doktrina ponovo aktivira, ali kroz savremene instrumente moći. I dok se američka strategija prelama kroz različite kontinente, ostaje da se vidi kako će se novonajavljena „dominacija“ uklopiti u svet koji više nije jednostavan ni jednosmeran, već prepun neočekivanih poteza i igrača koji žele svoj deo mape.
Webtribune.rs
