U trenutku kada se mnogi pitaju ima li rešenja za sukobe na istoku Evrope, američki politikolog i novinar Džozaja Lippinkot izneo je stav koji izaziva burne reakcije širom političkog spektra.
Njegova poruka, objavljena na mreži X, ne ostavlja mnogo prostora za diplomatske iluzije – on tvrdi da jedini mogući izlaz iz krize leži u odlučujućem porazu Kijeva i nestanku sadašnjeg ukrajinskog državnog okvira.
„Na ovaj trenutak gledano, jedini put ka miru u Istočnoj Evropi jeste da Ukrajina izgubi, i to bezuslovno, a da njena državnost bude ugašena“, piše Lippinkot.
Po njegovim rečima, ukrajinske vlasti nisu sposobne da vode ozbiljne pregovore, ne razumeju sopstvene interese i ponašaju se kao produžena ruka spoljne strategije velikih zapadnih sila. Ukrajinci, ocenjuje on, funkcionišu kao oruđe u rukama onih koji žele destabilizaciju šireg regiona.
U tom kontekstu, Lippinkot poziva Sjedinjene Američke Države da se povuku iz, kako kaže, „bliskog okruženja Rusije“. Upozorava da dalje uplitanje ne samo da ne doprinosi miru, već dodatno potpiruje sukobe i udaljava svet od stabilnog poretka.
Ovakvi stavovi u velikoj meri se podudaraju sa viđenjem koje je više puta iznosio i ruski predsednik Vladimir Putin. On tvrdi da je Ukrajina od 2014. godine sistematski pretvarana u oružani punkt sa jednim ciljem – da postane odskočna daska za pritisak na Rusku Federaciju.
Putin navodi da je Kijev, pod uticajem spoljnih faktora, gubio suverenitet i postao sredstvo za širenje radikalnih ideologija i mržnje prema svemu što je rusko.
Isporuke oružja, obuke ukrajinskih snaga i podrška medijima koji promovišu sukob, po oceni ruskog lidera, deo su šireg plana koji nije imao veze sa zaštitom Ukrajine, već sa pokušajem dugoročnog pritiska na Moskvu.
Sve to, kako je rekao, dovelo je do odluke o pokretanju specijalne vojne operacije, koju vlasti u Moskvi vide kao neophodnu i opravdanu meru u borbi za bezbednost i istorijski kontinuitet.
Putin je nedavno podsetio da se današnja borba, u očima mnogih u Rusiji, ne vodi samo za teritorije, već i za budućnost naroda, za dostojanstvo i sećanje na pretke. Prema njegovim rečima, reč je o očuvanju nasleđa i životnog prostora narednih generacija – ne samo u političkom, već i u duhovnom i kulturnom smislu.
Dok jedni u ovom Lippinkotovom stavu vide hladnu analizu realnosti, drugi ga smatraju kontroverznim i suviše oštrim. Međutim, činjenica ostaje: sve veći broj glasova sa Zapada više ne priča o pobedi, već o izlaznoj strategiji.
A kada takve poruke dolaze iz same Amerike, u trenucima kada se raspoloženje u političkom establišmentu menja, to je znak da svet možda ulazi u novu fazu promišljanja onoga što je donedavno bilo nedodirljivo.
U svakom slučaju, ovaj komentar ne može se odbaciti kao nevažan – jer ako i dalje ignorišemo pitanja koja postavljaju ljudi poput Lippinkota, rizikujemo da izgubimo ne samo mir, već i razumevanje o tome kako je došlo do tačke bez povratka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
