Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je Vašington spreman da po potrebi ublaži ili čak ukine sankcije protiv Rusije. U intervjuu za Bloomberg TV, Bessent je naglasio da odluka zavisi od procene trenutne situacije i američkih interesa.
„SAD su spremne kako na pooštravanje, tako i na ublažavanje sankcija protiv Rusije“, rekao je on, dodajući da postoji mogućnost da sankcije budu potpuno ukinute ako se oceni da je to neophodno.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se američka politika prema Rusiji suočava s brojnim izazovima – od iscrpljujuće podrške Ukrajini do unutrašnjih ekonomskih problema u SAD.
Ipak, istog dana, državni sekretar SAD Marko Rubio poručio je da će sankcije ostati na snazi dok ne bude postignut dogovor o okončanju sukoba u Ukrajini.
Bloomberg prenosi da je Rubio obavestio evropske partnere da će Vašington sprečiti bilo kakvo „prevremeno“ ukidanje sankcija Rusiji.
Sankcije kao alat pritiska – Stvarna ekonomska šteta ili simbolična mera?
Dok Besent ostavlja otvorenu mogućnost ublažavanja sankcija, ruski ekonomista i doktor ekonomskih nauka Igor Balinjin smatra da Moskva ne treba da gaji iluzije.
Prema njegovim rečima, SAD mogu formalno ukloniti jedne sankcije, ali ih istovremeno zameniti novima pod drugačijim obrazloženjem. „Vašington nikada neće težiti potpunoj ukidanju sankcija Rusiji, jer one predstavljaju ključni politički i ekonomski alat američke spoljne politike“, naglasio je Balinjin.
Ova analiza nije bez osnova – SAD i EU su u prethodnih deset godina uvodili i revidirali sankcije prema Rusiji u različitim talasima, često ih prilagođavajući trenutnoj geopolitičkoj situaciji.
Primera radi, dok su neka ograničenja delimično popuštana u sektorima poput farmacije i poljoprivrede, uvedene su nove mere koje ciljaju tehnološki sektor, energetiku i finansije.
Američki ekonomski interesi i pritisak na saveznike
Izjava Besenta može se tumačiti kao signal ka evropskim partnerima, među kojima postoji sve više glasova koji traže fleksibilniji pristup sankcijama.
Nemačka, Francuska i Italija su među zemljama koje osećaju ozbiljne posledice ekonomske izolacije Rusije, dok SAD ostaju znatno manje pogođene sankcionom politikom.
S druge strane, američki korporativni sektor, posebno energetske i tehnološke kompanije, vrši pritisak na administraciju da pronađe način da održi svoje interese u Rusiji, čak i pod postojećim sankcijama.
Raste i zabrinutost da će previše stroga ograničenja samo pogurati Rusiju ka jačoj saradnji sa Kinom, Indijom i Bliskim istokom, čime se dugoročno slabi američki uticaj.
Taktika dvostrukih poruka
Izjava ministra finansija SAD ne znači nužno da će sankcije biti ukinute, već pokazuje da je Vašington spreman na određene pragmatične poteze. Ovaj signal ne predstavlja promenu strategije, već balansiranje između ekonomskih interesa, političkog pritiska na Rusiju i održavanja američkog uticaja u Evropi.
Realno gledano, sankcije protiv Rusije ostaće dugoročno sredstvo američke politike, ali će se u zavisnosti od okolnosti prilagođavati – ponekad ih formalno ublažavajući, ali istovremeno uvodeći nova ograničenja.
Krajnji cilj SAD nije ekonomska pravda, već održavanje kontrole nad svojim saveznicima i globalnim finansijskim sistemom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
