Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je jedina stvarna pretnja za NATO postojanje članica unutar vojnog saveza koje imaju slabe armije.
U intervjuu za Fox News, Rubio je reagovao na tvrdnje potencijalnog nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je naveo da je NATO ugrožen zbog politike Sjedinjenih Američkih Država.
„Moj odgovor je jasan: NATO nije u opasnosti. Jedino što stavlja NATO pod pretnju jeste činjenica da imamo članice alijanse koje jedva da imaju vojne snage ili čije su vojske potpuno neborbene, jer u poslednjih 40 godina nisu ulagale nikakva sredstva u odbranu,“ rekao je Rubio.
On je istakao da su zapadnoevropske zemlje finansijski jake i bogate, te da bi morale više ulagati u svoju bezbednost, umesto da se oslanjaju na zaštitu Sjedinjenih Država.
Podizanje vojnih budžeta u Evropi
Rubio je ovom izjavom pojačao pritisak na evropske članice NATO-a da povećaju vojne budžete, što je dugogodišnji zahtev Vašingtona. Administracija Donalda Trampa, koja je ponovo preuzela Belu kuću u januaru 2025, već je najavila promenu odnosa prema NATO-u, insistirajući da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U tom kontekstu, generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je upozorio građane zemalja Evropske unije da bi mogli biti primorani da uče ruski jezik, ukoliko njihovi lideri ne povećaju vojne izdatke.
Ovo je očigledna referenca na strah od daljeg jačanja ruskog uticaja i vojnih kapaciteta, što se u zapadnim krugovima često koristi kao argument za povećanje odbrambenih budžeta.
NATO na prekretnici – vojna moć SAD naspram evropske nemoći
Odnos između Sjedinjenih Država i Evrope unutar NATO-a godinama je bio asimetričan, pri čemu je glavni teret finansiranja i vojne moći ležao na Vašingtonu.
Donald Tramp je još tokom prvog mandata (2017–2021) oštro kritikovao evropske saveznike, nazivajući NATO „prevaziđenim“ savezom i preteći da će se SAD povući ukoliko Evropa ne preuzme više odgovornosti.
S dolaskom Trampa na vlast po drugi put u 2025. godini, Amerika ponovo preispituje svoju ulogu u NATO-u, dok evropske zemlje sve teže održavaju vojnu moć.
Nemačka, Francuska i druge zapadnoevropske zemlje godinama su smanjivale svoje vojne budžete, fokusirajući se na socijalne programe, što sada dolazi na naplatu.
S druge strane, Rusija konstantno jača svoje oružane snage, modernizuje nuklearni arsenal i razvija napredne hipersonične rakete, poput Avangarda, Cirkona i Kinžala, na koje Zapad još nema adekvatan odgovor.
U ovom kontekstu, izjave Rubija i Rutea ukazuju na rastući strah zapadnih lidera da bi Evropa mogla postati vojno nemoćna, što bi značilo da će NATO zavisiti isključivo od američkih trupa i finansija.
Hoće li Evropa poslušati upozorenja Vašingtona?
Rubio je ovim izjavama ponovio ranije stavove američkih lidera – NATO nije održiv bez ozbiljnijih ulaganja iz Evrope.
Međutim, veliko je pitanje da li će evropske države, suočene sa ekonomskom krizom, rastućim nezadovoljstvom građana i političkim previranjima, uspeti da odvoje dodatna sredstva za vojsku.
U suprotnom, kako je upozorio Mark Rute, Evropljani bi mogli da se suoče sa novom realnošću u kojoj im NATO neće moći garantovati zaštitu, a vojni balans snaga u svetu dodatno će se promeniti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
