Srpska trobojka vijorila se na krovu Bele kuće. Savezništvo se raspalo početkom 90-ih i početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, a sve je kulminiralo kampanjom 1999. i NATO bombardovanjem Srbije pod patronatom SAD i potom priznavanjem nezavisnosti takozvane države Kosovo. Sada, 20 godina nakon agresije, došlo je vreme da Beograd i Vašington ponovo postanu saveznici.
Gregori Kopli, analitičar i urednik američkog časopisa „Odbrana i inostrani poslovi“, objasnio je kakvi su trenutni odnosi Srbije i SAD.
“Američko-srpski odnosi se neupitno i značajno poboljšavaju, ali i dalje postoje brojna zategnuta pitanja između dve države. SAD su pod Klintonovom administracijom (1993-2001) posebno ugrozile američko-srpske odnose i stabilnost Balkana stvarajući veštačku albansku državu Kosovo u istorijskom srcu Srbije. Uprkos činjenici da većina visokih zvaničnika američke vlade smatra da je Kosovo sramota i pretnja regionalnoj bezbednosti, sada je gotovo nemoguće da bilo koja američka vlada vrati vreme i odbaci Kosovo. Klintonova administracija je takođe stavila SAD u takav položaj da su pružale podršku Hrvatskoj, Albaniji, i Bosni i Hercegovini na namernu štetu Srbije. Tačno je da Srbija tada nije dobro strateški igrala, ali SAD sada moraju da žive s posledicama Dejtonskog sporazuma i mnogim drugim”.
[adsenseyu1]
Da li je sporazum Beograd-Priština moguć i koliko SAD mogu tamo pomoći?
“Pa, SAD moraju da pomognu zato što su prouzrokovale problem i zato što bi se nepostupanjem u osnovi doprinelo nestabilnosti, što bi bilo u korist samo, na primer, Rusije u regionu. Međutim, za postizanje bilo kakvog sporazuma Vašington bi morao da izvrši pritisak ne samo na Prištinu, već i da obuhvati čitav pokret „velike Albanije“, uključujući i sadašnju vladu u Tirani, kao deo albanske celine, te da dosledno primenjuje politiku i pritiske, da doslovno suzbije agresivni ekspanzionizam albanskog pokreta, posebno vođen onim što bi se moglo opisati kao nalet Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). SAD su naterale NATO da prerano uključi Albaniju u vojnu alijansu, tako da sada Vašington to mora da iskoristi kako bi obezbedio da se centar albanskog odlučivanja vrati u Tiranu, a zatim da joj pomogne u obezbeđivanju da se OVK pokret dovede pod njenu kontrolu, umesto da pokret kontroliše Tiranu.
Šta mislite o predlogu profesora Darka Trifunovića da Beograd treba da pregovara sa Tiranom umesto Prištine i da bi trebalo da zahteva grad Skadar za teritoriju Kosova (bez severa – tako da Srbija nikada ne prizna nezavisnost Kosova)?
“Predlog dr Trifunovića bio je prvi probojni koncept koji smo videli u naizgled neizrecivom sporu Srbije i Kosova, ali nije iznenađujuće da nije bilo odgovora ni od Prištine ni Tirane. Trenutno, pokret „velike Albanije“ u regionu, uključujući i Crnu Goru i Severnu Makedoniju, nastavlja se bez ozbiljnog protivljenja međunarodne zajednice. Predlog dr Trifunovića barem nudi međunarodnoj zajednici, a posebno SAD, povratak u situaciju da se zaustavi albanski ekspanzionizam i da se obnovi Srbija tako da bi, kao što je to istorijski bila, postala stabilan i odgovoran igrač u regionu, zaista jedan od retkih stabilnih i odgovornih igrača”.
Kako vidite rešavanje kosovske krize?
“Sada smo na početku procesa i nikako blizu rešenja. Za Srbiju će to rešenje doneti malo bola, ali međunarodna zajednica mora da se ispuni svojih obaveza, jasno rečenih još iz Versajskog ugovora, kako bi obezbedila da Srbija zadrži pristup moru i svoju teritorijalnu celinu. Rezolucija Kosova sada je deo holističkog regionalnog pristupa”.
Turska je nabavila sisteme S-400. Kako mislite da će to uticati na poziciju Ankare u NATO?
“Turska nabavka ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400 već je dramatično narušilo položaj Turske u NATO, ali Erdoganova vlada veruje da bi NATO oklevao da Tursku protera iz saveza zbog straha da bi onda u potpunosti postali zavisni od Rusije i da bi prestala razmena obaveštajnih podataka sa SAD u vezi s NRK-om (teroristički pokret u Kini) s obzirom na to da turski MIT (Nacionalna agencija za obaveštajne poslove) snažno prodire u muslimanska područja u Kini”.
Kako vidite uticaj Rusije na Balkanu, ali i Turske i Kine? Da li su SAD u ratu s tim silama oko uticaja na Balkanu?
“Što više SAD ignorišu svoje obaveze na Balkanu – u suštini udaljavajući se od nereda koji je stvorila Klintonova administracija – to će druge sile uvideti više mogućnosti. Jasno je da sve dok se SAD ne suoči sa ekspanzionizmom „velike Albanije“ od podrivanja regiona, lakše je, posebno Turskoj, da pokuša ponovo da uđe u region kao „nadmoćna“ zemlja kako tvrdi da bi trebalo da bude. Rusija ima istorijske interese i uticaj u regionu, ali Rusija je najmanji problem Vašingtona, osim ako položaj SAD ne nastavi da forsira Rusiju da deluje kao surogat ili podrška Narodne Republike Kine ili Turske prodiranju u to područje. Turska je najveća pretnja američkim interesima na Balkanu, a to, naravno, uključuje i Grčku. Trenutni rasplet između Turske i SAD-a može, u stvari, biti najbolja prilika da SAD počnu da se ponašaju u skladu sa sopstvenim interesima na Balkanu i kao podrška svojim glavnim saveznicima tamo, počev od Grčke i Srbije, ali uključujući i Sloveniju, Bugarsku, Mađarsku i Rumuniju”.
[adsenseyu1]
Što se tiče Turskog i Severnog toka, da li će SAD dozvoliti Evropi da isporučuje gas iz Rusije i koja je vaša alternativa evropskim zemljama da izbegnu američke sankcije?
“Jasno je da sposobnost izbegavanja američkih sankcija sada nešto što razmatraju zapadnoevropske države, članice NATO. Ukoliko SAD ne osmisle neke druge mehanizme za zadovoljenje evropskih energetskih potreba, teško će primorati svoje evropske saveznike da odbiju kupovinu energije od Rusije.
Da li očekujete da će neki od osumnjičenih za ratne zločine poput Ramuša Haradinaja biti osuđeni u Hagu?
“Da bi Međunarodni krivični sud uopšte zadržao bilo kakav kredibilitet, zločinci iz OVK moraju da odgovaraju”.
Koliko je realna opasnost od ISIS-ovih boraca koji se vraćaju na Balkan?
“Nema sumnje da bi Turska i Iran podržavali akcije ISIS-a i drugih radikalnih džihadskih organizacija u pokušaju da postignu svoje strateške ciljeve u regionu. Turska i Iran posebno imaju interes za destabilizaciju Balkana i jugoistočne Evrope, a Albanija i Bosna i Hercegovina su se, bez obzira na razgovore sa EU i NATOm, pokazale podložnim džihadističkim pokretima”.
(Alo)
