Prošlog meseca, dobro podmazana mašina antiruskih sankcija je doživela veliki problem. Taj dan je američki trezor obećao da će nametnuti nove sankcije protiv ruskih kompanija i osoba, ako je verovati američkoj ambasadorki u UN Niki Hejli.
Zašto bi američki ambasador u UN uradio takvu stvar kao što je objavljivanje planova američkog trezora, to niko ne zna, pogotovo tada, kada je još u rano jutro ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za BBC, tokom kog je rekao sledeće: “opsesija sa rusofobijom koja se sprovodi kao genocid sankcijama.“
[adsenseyu1]
Koliko možemo reći, niko u medijima nije obratio pažnju na njegove reči već su se umesto toga koncentrisali na stvari koje nisu bitne, poput Deripaske, piše Zerohedge.
Međutim, neko jeste obratio pažnju, jer nekoliko sati kasnije…
Prvo je direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Lari Kudlov bio taj koji je sugerisao da je američka ambasadorka u UN bila “zbunjena“ kada je u nedelju objavila da će Trampova administracija uvesti nove sankcije protiv Rusije.
Zatim je sekretar za štampu Bele kuće Sara Hakbi odgovorila na komentare Hejlijeve na konferenciji za štampu u ponedeljak, rekavši da administracija “razmatra dodatne sankcije protiv Rusije“ ali nije donela konačnu odluku.
Dok se odvijala igra krivice oko toga ko se zbunio, niko nije mogao reći zašto su planovi administracije da “zadavi“ Rusiju ekonomski putem bujice sankcija postali zbrkani.
Ovde je ključ bio komentar Lavrova o prirodi antiruskih sankcija da su one genocid. To ukazuje na potpunu promenu stava ruske vlade prema sankcijama koji je u poslednje četiri godine bio uglavnom pozitivan u stilu da “sankcije pomažu razvoju ruske ekonomije.“
Ove sanckije nisu ništa novo za ovaj vek, jer otkako su SAD počele da sankcionišu Rusiju 2001. godine, više od 70 najavljenih i bezbroj skrivenih sankcija je nametnuto ruskim industrijama, kompanijama, kapitalu, obrazovanju, kulturi, nauci i ljudima. Višestruke pogrešno nazvane sankcije protiv Rusije uključuju STAND za Ukrajinu H.R. 5094 i američki Zakon H.R. 1644, Korejska zabrana i modernizacija zakona o sankcijama.
Nakon što su, organizovani od strane zapadnih vlada, izdajnički sovjetski lideri rasturili zemlju i prodali trećinu njenih terotorija i naroda u zapadno ropstvo, američka vlada i institucije su organizovale deset godina Liberalnog terora, takođe poznatog i kao Silovanje Rusije. Kao rezultat toga, Rusija je imala 10 miliona smrtnih slučajeva, što je uporedivo sa genocidom od strane boljševičkog poretka i fašističke evropske invazije na sovjetsku Rusiju 1941-1945. godine.
Iz perspektive Rusa, zapadne nacije nikada nisu zaustavile svoje ratove protiv njih. Možda su zato svi ignorisali Lavrovovu novu definiciju zapadnih sankcija kao genocida.
Takođe, pitanje nije bilo to što je američki trezor sankcionisao nekoliko jevrejskih porodica koje je postavio “likvidacioni tim Rusije“ da drže strateška ekonomska sredstva i prenose milijarde iz Rusije u britanske i američke banke, dok ova sredstva koriste za stvaranje društveno eksplozivne atmosfere unutar zemlje.
Oni su to učinili mnogo puta, jednom na proleće 2009. godine, pre predsedničkih izbora, ne plaćajući radnicima u severnom gradu Pikalevo, što je izazvalo dramatične proteste koji su trajali nedeljama. Vlada je završila tako što je isplatila 63 miliona rubalja zaostalih plata radnicima.
Vladimir Putin, koji je tada bio premijer, morao je lično da se umeša kako bi naterao vlasnike da isplate dugove besnim radnicima u gradu Pikalevo, 246 kilometara istočno od Sankt Peterburga, sa 22.000 stanovnika. Početkom te godine su u ovom gradu zatvorena sva tri ključna industrijska postrojenja. Kao rezultat toga, lokalno stanovništvo se utrostručilo na ulicama zahtevajući obnovu grejanja i vodosnabdevanja barem do bolnica i centara za negu dece. Pre nego što se Putin umešao, demonstranti su blokirali savezni autoput Novaja Ladoga-Vologda.
“Hiljade ljudi ste načinili taocima svoje nesposobnosti, ambicija i, verovatno, pohlepe. To je apsolutno nedopustivo,“ rekao je tada Putin Olegu Deripaski, kao i lokalnim vlastima. “Niko nikada neće moći da me ubedi u to da su regionalne vlasti učinile sve što je u njihovoj moći da pomognu narodu.“ Vidite, protesti u Pikalevu zbog zaostalih zarada su usledili nakon intervencije Putina. To je bilo onda kada je snimljen i objavljen video snimak Putina koji je prisilio Deripasku da potpiše novi ugovor i rekao “vrati mi moju olovku.“
Svako ko ima bar pola mozga shvata da država uvek može da vrati svoju “olovku“ od činovnika poput Deripaske i drugih “oligarha.“ To pomaže da stanovništvo uopšteno vidi koliko su nepravedni i nepravični ti ljudi koji su zgrabili i držali imovinu koja je razvijena i izgrađena u Sovjetskom Savezu.
Dakle, malo je verovatno da je Lavrov to nazvao “genocidnim“ pritiskom za oduzimanje imovine od Deripaske, Rotenbergovih i Vekselbergovih. S ozbrirom na to da je u većini sankciosanih kompanija drugi glavni akcionar država, a sanckcije ne dozvoljavaju strancima da otkupljuju sankcionisane firme, država će dobiti svoje akcije na ovaj ili onaj način.
[adsenseyu1]
Dramatični preokret stava ruske vlade o sankcijama je nastavio sa Lavrovovim komentarima i odgovorima na pitanja medija nakon sastanka Saveta ministara spoljnih poslova SCO-a u Pekingu 24. aprila 2018. godine.
“Što se tiče rezultata sastanka ministara spoljnih poslova u Torontu, njihove antiruske osnove su jasne. Na žalost, ovu antirusku i vrlo ljigavu repliku slede čak i one G7 zemlje koje nas uveravaju da ne dele pokušuje za izolovanje Rusije.“
“Mi ćemo podržati naše stavove i strpljivo čekati da naši partneri shvate da su ove akcije apsolutni ćorsokak i da nema nikakvih perspektiva.“
Opet, Lavrov naglašava da su američke sankcije genocidne, rasističke, da su usmerene protiv ruskog naroda i da će one koji ih nameću dovesti do “aspolutnog ćorsokaka.“
Glavni razlog bi mogle biti sankcije protiv Rosoboronexport-a, jedine državne posredničke agencije za ruski izvoz/uvoz proizvoda, tehnologija i usluga vezanih za odbranu i dvostruku upotrebu, kao i sposobnost Rusije da zaštiti sebe i svoje saveznike.
Lavrov nikada ne preuveličava i uvek jasno govori onako kako jeste. Ako SAD nastave putem sankcija, naći će se u apsolutnom ćorsokaku, jer u ovom trenutku, što se tiče aprilskih sankcija, američki trezor je zašao na teritoriju koja je u novoj ruskoj vojnoj doktrini opisana kao pretnja postojanju nacije.
Panika koja se dogodila 16. aprila ukazuje na to da je Trampova administracija i neko unutar američke vlade shvatio rusku poruku: „Stanite dok ne bude kasno“
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
