Novi ambasador Ukrajine u Srbiji Aleksandar Litvinjenko ne ostavlja mnogo prostora za dilemu kada govori o onome što Kijev danas traži: mir, ali pravičan.
Ne bilo kakav, već takav koji ima čvrste garancije. U tom okviru, kako ističe, ključ bezbednosti vidi se pre svega u samoj Ukrajini – u njenoj vojsci, stabilnoj privredi i održivim odnosima sa partnerima. To su, prema njegovim rečima, najpouzdaniji stubovi sigurnosti, bez obzira na to kako i kada će se završiti sadašnji sukob.
U razgovoru za Tanjug, Litvinjenko se osvrnuo i na pitanje međunarodnog posredovanja. Prisustvo Evropske unije u mirovnim pregovorima vidi kao važno i korisno, ali uz jasnu ogradu – za Ukrajinu je najbitnije da se do mira uopšte dođe.
Sve ostalo, kaže, dolazi posle. Istorija, podseća, pokazuje da se dogovori obično pojavljuju tek kada su gubici veliki i kada stradanje ljudi postane neizdrživo. Upravo zato, ponavlja, prioritet je zaustavljanje ljudskih žrtava i uništavanja ukrajinskih gradova, a jedini put do toga vodi kroz dogovor.
Dok se bezbednosna pitanja nameću sama po sebi, ambasador pokušava da razgovor pomeri i na teren koji nije politički. Trgovinski odnosi Srbije i Ukrajine su, kako priznaje, trenutno ograničeni, ali potencijal vidi kao znatan.
Ukrajina, navodi, već sada ima konkretne i interesantne projekte za ulaganja u Srbiji. Još važnije, u periodu nakon okončanja sukoba otvoriće se, prema njegovim očekivanjima, velike prilike za srpske preduzetnike u Ukrajini – posebno u poslovima obnove i razvoja zemlje. To je, dodaje, oblast koju je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić označio kao značajnu za Beograd.
U tom širem okviru Litvinjenko često naglašava da Ukrajina ne želi da bude viđena isključivo kroz prizmu sukoba. Jedan od njegovih prioriteta u diplomatskom mandatu jeste da u Srbiji razvija prijateljske odnose, promoviše ukrajinsku kulturu i ojača ekonomsko prisustvo svoje zemlje.
Cilj je, kako kaže, da građani Srbije Ukrajinu prepoznaju i kao potencijalno bogatu i uspešnu slovensku naciju, a ne samo kao prostor svakodnevnih loših vesti.
Posebno se zadržao na temi ukrajinskih izbeglica u Srbiji. Ukrajina je, ističe, duboko zahvalna Vladi Srbije i građanima na prihvatu ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove. Kao važan primer naveo je projekat smeštaja izbeglica u Vranju, koji ocenjuje kao veoma značajan. Prema njegovim podacima, u Srbiji trenutno živi između 2.000 i 3.000 Ukrajinaca.
Na pitanje da li je realno očekivati kraj sukoba već ove godine, Litvinjenko odgovara oprezno. Ukrajina to želi, ali ponavlja da cilj nije brz, već pravičan mir. U tom kontekstu pominje i napore koji se svakodnevno ulažu na najvišem nivou – od diplomatije do vojnog vrha. Kako prenosi, predsednik Vladimir Zelenski je govorio o potpuno pripremljenom dokumentu koji bi mogao da predstavlja veliki korak ka miru.
Razgovor se prirodno završava temom obnove. Litvinjenko izražava nadu da taj proces, kada do njega dođe, neće trajati predugo i da će biti efikasan, iako ne skriva da istinska obnova često traje godinama.
Srbi, podseća, dobro znaju kako izgleda život posle oružanih sukoba. Ipak, uz podršku međunarodne zajednice, veruje da bi oporavak Ukrajine mogao biti lakši i brži nego što se sada čini. Kako će sve to izgledati u praksi, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, još dugo tražiti odgovor.
