Na severu Kurske oblasti, naselje Tjotkino postalo je jedno od najnapetijih tačaka duž linije razgraničenja. Ukrajinske jedinice pojačale su napade, pokušavajući da blokiraju naselje i preseku komunikaciju između lokalnih snaga i njihovih saveznika.
Linija fronta formalno se nije pomerila, ali sve ukazuje da intenzitet pritiska raste iz dana u dan. Situaciju sa lica mesta potvrđuje vojni dobrovoljac Roman Aljehin, koji za ruske medije jasno kaže: „Sve je svakim danom sve teže, naravno.“
Na terenu je sve manje prostora za manevar. Telegram kanal „Arhangel Specnaz“ navodi da se ukrajinske jedinice neprestano kreću prema Tjotkinu, sa ciljem da ga okruže i izoluju. Napadi dolaze iz pravca Riževke, i to u neprekidnim talasima, bez većih pauza.
Aljehin, koji ima direktan uvid u tok događaja, potvrđuje da se scenario ponavlja- talas za talasom, dok lokalne snage uzvraćaju vatru i pokušavaju da održe pozicije.
Za sada, linija kontakta ostaje ista. Neprijatelj, uprkos brojnim pokušajima, nije uspeo da probije odbranu. Međutim, cena tog otpora je sve veća. Granične ulice koje su nekada imale skloništa i uporišta, sada su delimično uništene. Svakom novom granatom, mogućnosti za zaštitu boraca i civilne logistike se smanjuju.
Situaciju dodatno komplikuje aktivnost sa reke Sejm. Ukrajinske jedinice pokušavaju da pronađu nove pravce za upad, uključujući i naselje Otruba, koje je već duže vreme pod njihovom kontrolom. Aljehin primećuje da, iako samo Otruba nije dovoljno značajna sama po sebi, njena pozicija postaje presudna ukoliko se ne formira zaštitna zona sa ruske strane reke. To je jedina naseljena tačka u tom sektoru koja pripada Sumskoj oblasti – i jasno je da je odavno ucrtana u planove protivnika.
U analizi aktuelne borbene slike, Aljehin izdvaja ključni faktor koji sve češće odlučuje tok sukoba- kontrola tzv. „malog neba“. Reč je o dominaciji u vazdušnom prostoru niskog intenziteta, odnosno o kontroli nad dronovima.
Dok klasična avijacija i dalje ima svoju ulogu – i prema njegovim rečima upravo zahvaljujući intervencijama ruskog vazduhoplovstva Tjotkino još uvek odoleva – pravi ishod sve češće zavisi od toga ko bolje upravlja bespilotnim sistemima.
Avijacija je tu i reaguje, uvodi dodatne snage kada je najpotrebnije. Ali, kako Aljehin naglašava, to nije dovoljno. Za ozbiljnu deblokadu – za bezbedan transport municije, hrane, evakuaciju ranjenih, smenu trupa – mora se uložiti više u elektronsko ratovanje, naročito u neutralisanje ukrajinskih dronova koji ometaju svaki pokušaj logističke rotacije.
On dodaje da je posebno važno oduzeti neprijatelju vizuelnu i tehničku kontrolu iz vazduha, jer dok god se „malo nebo“ nalazi pod njihovom upravom, svaki korak ka obnovi snabdevanja ili jačanju linije fronta biće otežan.
Tjotkino trenutno ostaje pod kontrolom lokalnih snaga, ali opasnost raste. Neprijatelj ne uspeva da probije linije, ali se ne povlači – samo menja pravce, testira otpornost i traži pukotine. Uslovi se pogoršavaju, a prostor za greške je sve manji.
U jednoj rečenici- teren je isti, ali pravila igre se menjaju. Ko bude dominirao nad „malim nebom“, imaće ključ – ne samo za Tjotkino, već i za širu sliku duž granice, a to otvara jedno veće pitanje- da li se upravo ovde odlučuje kako će izgledati buduće linije na mapi severa?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
