Podaci koji govore o smanjenju izvoza u Kinu, ali i o sve većem padu proizvodnje ukazuju da je možda počela deindustrijalizacija do sada najveće evropske ekonomije
Dvocifren pad nemačkog izvoza u Kinu potresao je najveću evropsku ekonomiju, što je pokrenulo debatu o tome zašto je ogromni proizvodni sektor Nemačke zaostao za rivalima koji su se okoristili zbog oporavka potražnje u Kini nakon ukidanja politike nulte tolerancije na kovid i trgovinskih ograničenja.
Nemački izvoz u ovu dalekoistočnu zemlju pao je za 11,3 odsto u prva četiri meseca ove godine, a u poređenju sa istim periodom pre godinu dana.
Otvorite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti
To naglašava jedinstven niz izazova za evropsku industrijsku moć, kažu ekonomisti s kojima je razgovarao „Fajnenšel tajms“.
Proizvođači automobila gube tržišni udeo u Kini, proizvođačima hemikalija i drugim energetski intenzivnim kompanijama sve je teže zbog visokih cena električne energije, a slabljenje evra u odnosu na dolar učinilo je nemačku robu manje konkurentnom.
Uz to, globalni šef makro istraživanja u holandskoj banci ING Karsten Bžeski, kaže da nemački izvoznici takođe osećaju i da su postali žrtve rastućih bezbednosnih i trgovinskih tenzija između Pekinga i Vašingtona.
[adsenseyu1]
„Nemačka se sada smatra saveznicom SAD, što je dovelo do većeg, eksplicitnog ili implicitnog, obeshrabrivanja kupovine nemačkih proizvoda“, rekao je on.
Nekoliko velikih nemačkih kompanija sa značajnim poslovima u Kini prijavilo je značajan pad prodaje u prvom kvartalu u zemlji, uključujući hemijsku grupu BASF, kao i vodećeg proizvođača automobila u zemlji „Folksvagen“ i proizvođača auto delova „Boš“.
„Pad izvoza u Kinu jedan je od brojnih pokazatelja da nemački proizvodni sektor pati od naglog pada na početku ove godine, uključujući nižu fabričku proizvodnju, opadajuću potražnju i sve manje zaostalih porudžbina, što bi moglo usporiti rast u najvećoj ekonomiji EU“, ocenjuje „Fajnenšel tajms“.
Nemačka se tako razlikuje od ostalih evropskih zemalja, jer većina ih je ove godine imala veće isporuke Kini. Izvoz iz 27 članica EU u Kinu porastao je 2,9 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu, prema Eurostatu.
To, dakle, kako zaključuje ovaj list, sugeriše da nemački izvoznici gube tržišni udeo na svom drugom najvećem tržištu van Evrope.
[adsenseyu4]
Kina je, prema ovim podacima, činila samo 6 procenata ukupnog nemačkog izvoza u prva tri meseca ove godine, što je najniži udeo od 2016. godine, i pad sa više od 7 procenata u istom periodu svake od prethdne četiri godine, prema prema podacima Savezne agencije za statistiku.
„Uglavnom se oporavljaju usluge, ali još ne i proizvodnja“, rekao je Bžeski, dodajući da su proizvođači automobila pogođeni nedostatkom manjih električnih vozila i kineskim trendom kupovine modela od domaćih proizvođača automobila.
Motorna vozila i delovi činili su više od 15 odsto ukupnog nemačkog izvoza prošle godine, podsetio je on.
Iako su evropske cene gasa naglo pale u odnosu na prošlogodišnji maksimum, one su i dalje više nego u ranijim godinama, što je uticalo na proizvodnju hemikalija.
„Došlo je do trajnog udara na konkurentnost“, istakao je glavni nemački ekonomista u istraživačkoj grupi Oksford Ekonomika, Oliver Rakau.
Nemački izvoznici, koji čine više od četvrtine ukupnog izvoza EU van bloka, takođe su bili ometeni zbog slabljenja evra ispod pariteta sa dolarom krajem prošle godine, oscilirajući između 1,07 i 1,10 dolara poslednjih nedelja.
Proizvodna aktivnost je, prema najnovijem istraživanju menadžera nabavke „Es end Pi Global“, ovog meseca u Nemačkoj pala na šestomesečni minimum.
Istraživanje je, prema rečima glavnog ekonomiste u hamburškoj Komercijalnoj banci Cirusa de la Rubija, pokazalo da je strana potražnja za nemačkim proizvodima „praktično propala“.
Glavna nemačka poslovna konfederacija BDI odbila je da komentariše i, kako dodaje „Fajnenšel tajms“, pomno prati pad izvoza u Kinu, nadajući se da je to samo zamah koji će se ublažiti kada se kineska građevinska aktivnost oporavi, a ne dugoročni trend.
Nakon što je nemačka industrijska proizvodnja pretrpela najveći pad za 12 meseci u martu i pala za 3,4 odsto u odnosu na februar, neki ekonomisti očekuju da će savezna statistička agencija u četvrtak revidirati svoju početnu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu – sa nultog rasta na kontrakciju.
Drugi uzastopni kvartalni pad BDP-a, nakon smanjenja od 0,4 procenta u poslednjem kvartalu prošle godine, ispunio bi definiciju tehničke recesije.
Očekuje se da će Nemačka biti najslabija među velikim svetskim ekonomijama ove godine, jer MMF je predvideo da će se proizvodnja zemlje smanjiti za 0,1 odsto.
(RT)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
