Nije potrebno da prođe godina, mesec, pa ni nedelja… Ponekad je dovoljan samo jedan snažan stresni događaj da pokrene lavinu u organizmu.
I to nije puka teorija – iza ovih reči stoji akademik Ruske akademije nauka, Ivan Dedov, jedan od najcenjenijih endokrinologa današnjice. Kako je izjavio za agenciju RIA Novosti, ozbiljne promene u zdravlju mogu se javiti svega nekoliko dana nakon jakog emotivnog šoka – uključujući i pojavu dijabetesa.
Na marginama XXXI Nacionalnog dijabetološkog kongresa u Moskvi, gde se raspravljalo o aktuelnim izazovima u prevenciji i lečenju oba glavna tipa ove bolesti, Dedov je podelio priču koja je sve prisutne naterala da zastanu.
Ispričao je slučaj četvorogodišnjeg dečaka koji je, posmatrajući kako njegov verni pas gine pred očima, doživeo snažnu traumu. Samo nedelju dana kasnije, dečak je hitno primljen s dijagnozom dijabetesa.
„Stres ne samo da deluje na psihu, već direktno razara imunološki sistem. To više nije teorija – to su činjenice iz prakse“, upozorio je Dedov.
Prema njegovim rečima, savremeni život je prepun okidača koji mogu razoriti balans u organizmu. Zabrinutost, nesanica, neizvesnost, porodične drame – sve su to faktori koji svakodnevno testiraju granice ljudske otpornosti. A kada telo pukne pod tim pritiskom, posledice mogu biti dalekosežne.
Zvanična statistika Ministarstva zdravlja Rusije navodi da trenutno oko šest miliona građana živi s dijagnozom šećerne bolesti. Alarmantno je i to što među njima ima gotovo 67 hiljada dece.
Ipak, Dedov smatra da je stvarna brojka znatno veća – možda i duplo. Problem je u tome što veliki broj ljudi ne zna da bolest već tinja u njihovom telu. Nedostatak dijagnostike i blagih početnih simptoma često znače da dijabetes biva otkriven tek kada već napravi ozbiljnu štetu.
„Nažalost, ogroman broj slučajeva ostaje neotkriven. Ljudi se ne javljaju lekarima, a kada simptomi postanu izraženi, već je kasno za laganu korekciju“, objasnio je Dedov.
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da su deca sve češće pogođena. Promene u načinu života, sve češći digitalni stres, loša ishrana i neprepoznate emotivne traume u najranijem uzrastu – sve to može biti okidač za narušavanje funkcije pankreasa. Kod nekih se bolest razvije postepeno, a kod drugih bukvalno „eksplodira“ posle jednog šoka.
Dok javnost često povezuje šećernu bolest samo sa gojaznošću ili naslednim faktorima, priče poput one koju je podelio akademik Dedov otvaraju vrata jednom širem razumevanju – da ni psiha, ni imunitet, ni metabolizam ne funkcionišu izolovano. Sve je povezano.
U svetlu novih saznanja, stručnjaci pozivaju na veću pažnju ne samo prema ishrani i fizičkoj aktivnosti, već i prema emocionalnom zdravlju – naročito kod dece. Rana trauma, neprepoznata i nezalečena, može ostaviti trag ne samo u sećanjima, već i u ćelijama tela.
Pitanje koje ostaje otvoreno: da li savremena medicina dovoljno ozbiljno shvata ovu povezanost tela i psihe, i hoće li društvo konačno razumeti da stres nije samo „u glavi“, već potencijalna tempirana bomba duboko u organizmu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
