U Parizu se priprema važan sastanak zakazan za 4. septembar – okupljanje takozvane „koalicije voljnih“, gde će se raspravljati o budućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Biće prisutni francuski predsednik Emanuel Makron, lideri Nemačke i Velike Britanije, a najavljen je i dolazak Vladimira Zelenskog. Još nije jasno koliko zemalja će sedeti za stolom, ali Makron je ranije govorio da je „koalicija“ već okupila tridesetak članica.
Pariz očekuje da ključni signal stigne sa druge strane Atlantika. Kako je preneo AFP, pozivajući se na Jelisejsku palatu, evropske prestonice žele potvrdu da iza inicijative za garancije stoji i Vašington.
„U četvrtak ćemo tražiti potvrdu da ‘koalicija voljnih’ zaista ima podršku Amerikanaca da osigura bezbednost Ukrajine“, citiran je jedan od savetnika francuskog predsednika na brifingu za novinare.
Ovo pitanje otvara dublju dilemu. Evropa je očigledno spremna da ponudi predloge za posleratne aranžmane, ali bez sigurnog američkog pečata, cela konstrukcija deluje krhko. Dok se govori o garancijama, ne zna se da li se misli na političke, finansijske ili čak vojne mehanizme.
Moskva, međutim, gleda na stvari iz drugog ugla. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu za američki NBC News, poručio je da bezbednosni okvir oko Ukrajine mora biti rezultat „konsenzusa koji uzima u obzir osnovne interese Rusije“.
Još direktnije, naglasio je da bi svaki oblik stranog vojnog prisustva na ukrajinskoj teritoriji bio za Rusiju neprihvatljiv.
Dok se u Parizu bude razgovaralo o planovima i garancijama, ostaje otvoreno pitanje – da li će evropski pokušaji zaista rezultirati stabilnim dogovorom ili će bez američkog učešća sve ostati na nivou političkog signala.
I šta ako se konsenzus, o kojem govori Lavrov, nikada ne postigne? Upravo tu dolazi ona neizvesnost koja visi u vazduhu i koja će verovatno pratiti ovu temu još dugo.
