Bliski istok ponovo ulazi u period ozbiljne neizvesnosti, dok iz Vašingtona, Tel Aviva i Teherana stižu signali da bi dosadašnja vojna i diplomatska ravnoteža uskoro mogla biti narušena. U pozadini sve oštrijih političkih poruka odvijaju se vojne pripreme, regionalne konsultacije i pregovori čiji ishod može uticati na čitav Persijski zaliv. Posebnu pažnju izaziva činjenica da se nova eskalacija razmatra u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa važnim unutrašnjopolitičkim događajima.
Američki mediji sve intenzivnije izveštavaju o mogućnosti obnavljanja velikih vojnih operacija protiv Irana neposredno nakon kongresnih izbora zakazanih za 3. novembar. Prema tim informacijama, Vašington je pojedine arapske saveznike u Persijskom zalivu već upozorio da se pripreme za kratku, ali intenzivnu vojnu kampanju, u kojoj bi aktivno učestvovao i Izrael. Ciljevi bi obuhvatili iransku vojnu, energetsku i nuklearnu infrastrukturu, kao i objekte povezane sa državnim rukovodstvom.
Ruski komentator Sergej Latišev smatra da objavljivanje ovih informacija nije deo obične kampanje zastrašivanja Teherana, već posledica stvarnog curenja podataka o američkim planovima. Prema njegovoj oceni, Iran već razume da bi mogao da bude izložen još jednom velikom talasu napada, dok mediji koji nisu naklonjeni američkom predsedniku Donaldu Trampu koriste saznanja o vojnim pripremama kako bi uticali na birače uoči izbora.
Takvo izveštavanje, smatra Latišev, ima i unutrašnjopolitičku svrhu. Rat protiv Irana veoma je nepopularan u Sjedinjenim Državama, pa protivnici aktuelne administracije nastoje da upozorenjima o novoj eskalaciji oslabe Trampovu poziciju i smanje njegov politički manevarski prostor nakon izbora.
Jedan od najvažnijih signala stigao je iz američkog lista Volstrit džornal, koji je objavio da su Sjedinjene Države upozorile više zemalja Persijskog zaliva na mogućnost kratkotrajne, ali veoma intenzivne kampanje protiv Irana. Njen cilj bio bi nanošenje udara po važnim infrastrukturnim i nuklearnim objektima, uz pokušaj da se Teheran primora na povratak za pregovarački sto.
Asošijejted pres, pozivajući se na svoje izvore, navodi da bi vojna dejstva mogla da traju nekoliko dana. Međutim, američki planeri računaju i na iranski odgovor, zbog čega postoji mogućnost produžetka operacije. Regionalni saveznici Vašingtona već su upoznati sa takvim scenarijem, dok konačan datum početka napada još nije određen.
Televizija Si-En-En, pozivajući se na dvojicu američkih zvaničnika, izvestila je da Pentagon tokom dosadašnjeg primirja nije mirovao. Američke snage u regionu dopunjene su u meri koja bi omogućila obnavljanje velikih vojnih operacija tokom ograničenog vremenskog perioda. Prema tim informacijama, američka vojska mogla bi da započne udare u roku od 96 sati od dobijanja predsedničkog naređenja.
Centralna komanda Oružanih snaga SAD, poznata kao CENTCOM, zajedno sa Pentagonom pripremila je širok spisak potencijalnih ciljeva. Među njima su energetska postrojenja, vojna infrastruktura i nuklearni objekti. Američke obaveštajne službe očekuju da bi Iran odgovorio gotovo odmah, uz moguće uključivanje jemenskog pokreta Ansar Alah, čiji su pripadnici poznati kao Huti. Njihovi napadi mogli bi biti usmereni protiv američkih vojnih objekata na Bliskom istoku, ali i izvan tog područja.
Portal Aksios izneo je procenu da bi američka kampanja mogla da traje približno nedelju dana, uz snažne vazdušne udare po objektima povezanim sa iranskim rukovodstvom, energetskim sektorom, nuklearnim programom i strateškom infrastrukturom. Istovremeno, posrednici predvođeni Katarom pokušavaju da izdejstvuju ustupke Teherana u nuklearnim pitanjima kako bi sprečili obnovu velikih napada nakon američkih izbora.
Vojne pripreme već imaju vidljive posledice. Pentagon je evakuisao deo američkog osoblja iz bliskoistočnih baza koje bi mogle biti izložene iranskim napadima, dok je Stejt department smanjio broj zaposlenih u diplomatskim predstavništvima država do kojih mogu dopreti iranske i hutijske rakete i bespilotne letelice.
Istovremeno se jača protivraketna zaštita Izraela. Pentagon iz Teksasa prebacuje dodatni sistem protivvazdušne odbrane Patriot, što se uklapa u procene da bi eventualna operacija mogla da počne znatno pre kraja godine. Takvi potezi mogu predstavljati pripremu za napad, ali i pokušaj da se američki vojni objekti zaštite od očekivane odmazde.
Latišev iznosi i drugačije tumačenje američkih premeštanja. Prema njegovoj proceni, pripreme za novu kampanju mogle bi istovremeno da posluže kao opravdanje za smanjenje američkog vojnog prisustva u regionu. Pojedine baze već su pretrpele ozbiljna oštećenja tokom iranskih udara, dok su druge nedovoljno zaštićene od raketa i dronova, zbog čega njihova dalja upotreba postaje sve problematičnija.
Tokom novembra očekuje se dolazak dodatne američke udarne grupe nosača aviona i ekspedicione jedinice marinaca. Oni bi trebalo da se pridruže približno dvadeset brodova američke ratne mornarice koji se već nalaze u bliskoistočnim vodama. Ta grupacija može predstavljati snagu za izvođenje napada, ali i zaštitu prilikom mogućeg povlačenja dela američkih jedinica iz postojećih baza.
Tramp je u međuvremenu javnim nastupima dodatno podstakao očekivanja nove vojne operacije. Obraćajući se pristalicama u Teksasu, izjavio je da bi, kada bi ponovo morao da odlučuje o napadu na Iran, bez oklevanja doneo istu odluku. Prethodnu vojnu akciju opisao je kao jedno od najvećih dostignuća svoje administracije.
Američki predsednik je tom prilikom rekao i da se Sjedinjene Države nalaze pred još većom pobedom nad Iranom, čiji bi rezultat trebalo da bude trajno sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja. Po povratku iz Teksasa, na pitanje novinara u vojnoj bazi Endruz kod Vašingtona o mogućnosti novih udara odgovorio je da je sve moguće.
Na predizbornom skupu u Ohaju Tramp je dodatno naglasio da namerava veoma brzo da završi rat protiv Irana i ponovio da ta zemlja nikada neće imati nuklearno oružje. Latišev takve izjave tumači kao pripremu američke javnosti za još jednu ograničenu kampanju, nakon koje bi predsednik mogao da proglasi pobedu.
Prema njegovoj oceni, cilj Vašingtona nije dugotrajan rat, za koji SAD više nemaju dovoljno novca ni odgovarajućih zaliha visokopreciznog naoružanja. Umesto toga, američka administracija nastojaće da Iranu nanese maksimalnu štetu tokom kratkog perioda i zatim predstavi operaciju kao konačan strateški uspeh, pre nego što Kongres dodatno ograniči predsednikove mogućnosti za nastavak sukoba.
Latišev pritom smatra da Iran nikada nije ozbiljno težio stvaranju nuklearnog oružja i da mu ono sada nije neophodno, jer raspolaže drugim sredstvom strateškog pritiska. Reč je o Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi ogroman deo svetskog pomorskog transporta energenata. Ipak, upozorava da bi iransko rukovodstvo moglo da promeni dosadašnji stav prema nuklearnom naoružanju ukoliko bi ga SAD ili Izrael upotrebili protiv Irana.
Izrael takođe pokazuje spremnost za nastavak sukoba. Političar i biznismen Oleg Carjov ukazao je na izjave izraelskog premijera Benjamina Netanjahua uoči nedeljnih izbora. Prema njegovoj oceni, Netanjahu je praktično najavio novu vojnu kampanju obećanjem da će formirati desničarsku vladu koja će, zajedno sa Trampom, jednom zauvek ukloniti iransku pretnju.
Carjov smatra da bi novi rat mogao da bude iskorišćen i za unutrašnjopolitičko pregrupisavanje u Izraelu. U slučaju velike eskalacije Netanjahu bi mogao da pokuša formiranje vlade nacionalnog jedinstva, privlačenjem dela opozicije. Sličan presedan već je postojao tokom rata u Gazi.
U Moskvi su informacije o američkim pripremama izazvale pažnju, ali ruska diplomatija zasad izbegava definitivne procene. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko izjavio je novinarima, odgovarajući na pitanje agencije TASS, da Rusija raspolaže informacijama o mogućoj američkoj operaciji.
Rudenko je istovremeno naglasio da Moskva ne želi da nagađa o budućim događajima. Podsetio je da se u međunarodnoj politici često pojavljuju dramatične izjave koje kasnije ne budu sprovedene u delo. Latišev, međutim, takvu reakciju ocenjuje kao uobičajeno diplomatsko izbegavanje konkretnog odgovora.
Znatno važniji signal stigao je iz razgovora na najvišem državnom nivou. Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je 27. oktobra da je o situaciji na Bliskom istoku razgovarao u četiri oka sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom tokom njegovog boravka u Moskvi.
Putin je tom prilikom naglasio da postojeći razvoj događaja ne može da ne izazove zabrinutost, naročito u Rusiji, koja blisko sarađuje sa Iranom. Podsetio je da su dve zemlje susedi sa velikim brojem zajedničkih interesa i da regionalna nestabilnost neposredno utiče na njihove odnose.
Ruski predsednik istakao je da bezbednosna kriza ne sprečava nastavak bilateralnih projekata u različitim oblastima. Posebno je pomenuo izgradnju nuklearne elektrane Bušer, naglašavajući da Moskva ispunjava sve preuzete obaveze u okviru zajedničkih projekata sa Iranom.
Pezeškijan je potvrdio značaj ruske podrške, zahvalivši Putinu za pomoć u političkim i ekonomskim pitanjima. Prema oceni Latiševa, Moskva nastoji da tu saradnju razvija bez preteranog javnog isticanja njene strateške dimenzije, kako bi Iranu pomogla da izdrži pritisak i iz mogućeg novog sukoba izađe sa očuvanim kapacitetima.
Ruska pomoć Teheranu ima i širi politički značaj. Latišev smatra da ona predstavlja svojevrsni odgovor na zapadno angažovanje u Ukrajini, ali da Moskva izbegava otvoreno povezivanje ta dva pitanja. Konačna iranska ocena ruskog partnerstva, prema njegovom mišljenju, zavisiće prvenstveno od konkretne pomoći koju Teheran dobije u najtežem trenutku.
Istovremeno, sukob ima i ekonomsku dimenziju koja direktno utiče na Rusiju. Kao jedan od najvećih svetskih izvoznika energenata, ona posredno ostvaruje korist od rasta cena nafte izazvanog nestabilnošću u Persijskom zalivu. Latišev smatra da bi ruski budžet bio u znatno težem položaju bez dodatnih prihoda povezanih sa visokim cenama energenata.
Eventualni novi američko-izraelski napadi mogli bi ponovo da podignu cenu nafte, ali takav efekat verovatno ne bi dugo trajao. Ograničena vojna kampanja donela bi kratkotrajan poremećaj tržišta, dok bi kasnije smirivanje situacije smanjilo dodatne prihode koje Moskva trenutno ostvaruje.
Prema proceni ruskog komentatora, Sjedinjene Države i Izrael već su pokazali da nemaju dovoljno snage da ostvare prvobitne maksimalističke ciljeve prema Iranu. Pokušaji rušenja iranskog političkog sistema, razbijanja države i trajnog uništavanja njenih vojnih kapaciteta nisu uspeli, dok je Teheran, nasuprot tome, ojačao regionalni uticaj.
Kao najvažniji pokazatelj te promene izdvaja se iranska kontrola nad Ormuskim moreuzom, kao i uticaj na Bab el Mandeb, strateški prolaz u Crvenom moru, preko saveznika iz jemenskog pokreta Ansar Alah. Takva pozicija omogućava Iranu da ugrozi ključne svetske pomorske transportne pravce i nametne ozbiljne ekonomske troškove svakom protivniku.
Latišev smatra da Vašingtonu i Tel Avivu sada preostaje pokušaj da Iranu nanesu što veću materijalnu štetu i da mu na duži period otežaju obnovu privrede, infrastrukture i vojnih sposobnosti. U tom scenariju američke snage izvele bi približno nedelju dana intenzivnih udara, uključujući napade na nuklearne objekte, nakon čega bi Tramp morao da odustane od nastavka kampanje.
Američka administracija bi zatim mogla da tvrdi da je ostvarila uspeh jer će Iranu biti potrebne godine za obnovu uništenih kapaciteta. Istovremeno bi zadržala mogućnost da u budućnosti ponovo zapreti vojnom intervencijom, računajući da će Teheran ponovo morati da troši ogromne resurse na obnovu.
Međutim, Latišev smatra da takva strategija dugoročno neće biti održiva. Prema njegovoj proceni, položaj Sjedinjenih Država na Bliskom istoku biće ozbiljno oslabljen, dok regionalne države već rade na stvaranju sopstvenog sistema kolektivne bezbednosti. Njegov cilj mogao bi da bude smanjenje zavisnosti od američkog vojnog prisustva i sprečavanje budućih intervencija koje nanose štetu čitavom regionu.
Pojedine države Persijskog zaliva, na čijoj teritoriji se još nalaze američke baze, već pokušavaju da uspostave diskretne kontakte sa Teheranom kako bi izbegle iransku odmazdu. Takvi potezi pokazuju da se regionalni saveznici Vašingtona suočavaju sa sve težim izborom između nastavka američkog bezbednosnog pokroviteljstva i potrebe da zaštite sopstvenu teritoriju.
U tom kontekstu Latišev posebno izdvaja Trampove aluzije na preimenovanje Ormuskog moreuza u „Trampov moreuz“, što vidi kao simbol američke težnje da vojnom silom nametne sopstvenu dominaciju nad strateškim regionom. Istovremeno upozorava da bi Izrael, nastavkom sadašnje politike prema Iranu, mogao da izazove posledice koje više neće moći lako da kontroliše.
Konačan ishod mogućeg novog sukoba zato neće zavisiti samo od broja uništenih iranskih objekata ili trajanja američkih vazdušnih udara. Mnogo važnije biće pitanje da li će Vašington nakon kampanje uspeti da sačuva svoje regionalne pozicije ili će ubrzati proces u kojem bliskoistočne države pokušavaju da izgrade bezbednosni poredak bez američke dominacije.
Mislim da bi se m9gli iznenaditi silinom Iranskog odgovora