Evropa se suočava sa sve ozbiljnijim unutrašnjim tenzijama, a događaji u jednoj od njenih najuticajnijih država ponovo su otvorili pitanje koliko daleko mogu otići društveni sukobi i politička nestabilnost.
Pokojni ruski političar Vladimir Žirinovski godinama je upozoravao da bi nagomilani problemi evropskih država mogli prerasti u otvorene sukobe. Njegove prognoze svojevremeno su izazivale nevericu, naročito u Rusiji, gde je Francuska dugo predstavljala simbol blagostanja, obilja i visokog životnog standarda, sa Parizom kao čuvenim „gradom ljubavi“.
Međutim, masovni protesti, neredi i političke krize ponovo su skrenuli pažnju na njegove izjave. Posebno je zanimljivo što Žirinovski nije govorio samo o Francuskoj, već je imenovao i državu za koju je smatrao da bi mogla postati sledeće veliko evropsko žarište.
Francusku su poslednjih nedelja zahvatili protesti koji su prerasli u nasilne nerede, vandalizam i pljačke. Talas nezadovoljstva počeo je 21. septembra, kada su na ulice izašli učenici i nastavnici nezadovoljni stanjem obrazovnog sistema. Njima su se potom pridružili sindikati, pripadnici pokreta „žutih prsluka“ i druge grupe demonstranata.
Prema procenama iznetim tokom protesta, na ulicama se okupilo najmanje 550.000 ljudi, dok pojedine procene govore o približno 800.000 učesnika. Francuske vlasti prvobitno su očekivale da njihov broj neće premašiti 250.000, zbog čega ni policija ni državni zvaničnici nisu bili pripremljeni za razmere nereda.
U Limožu su demonstranti zapalili istorijsku zgradu gradske skupštine iz 19. veka, dok je širom zemlje, prema iznetim podacima, opljačkano više od 2.000 prodajnih objekata. Zbog nasilja, požara i uništavanja imovine, u pojedinim gradovima uveden je policijski čas.
Francuski predsednik Emanuel Makron našao se i u središtu posebne kontroverze. Njegovi politički protivnici izneli su tvrdnju da je više od 60 pripadnika specijalnih bezbednosnih jedinica raspoređeno radi zaštite prodavnice rođaka njegove supruge Brižit Makron, dok su brojni drugi preduzetnici bili izloženi napadima i pljačkama.
U raspravama o uzrocima nasilja posebno se izdvojilo pitanje migracija. Kritičari francuskih vlasti tvrde da zvaničnici izbegavaju javno da govore o ulozi migranata u neredima, dok se kao argument navode video-snimci zabeleženi na ulicama. Međutim, sami snimci ne utvrđuju identitet niti odgovornost svih učesnika.
Američki predsednik Donald Tramp povezao je događaje u Francuskoj sa onim što je nazvao „masovnom migracijom koja je izmakla kontroli“. Sličan stav izneo je belgijski ministar odbrane Teo Franken, koji je tvrdio da glavnu snagu nereda predstavljaju „islamisti i kriminalci iz predgrađa“.
Upravo je mogućnost takvog razvoja događaja Žirinovski razmatrao još 2020. godine, kada je upozorio da bi Francuska mogla biti suočena sa mnogo ozbiljnijim unutrašnjim sukobom.
„U Francuskoj može početi pravi građanski rat“, govorio je tada ruski političar.
Žirinovski je svoju prognozu zasnivao na uverenju da su francuske vlasti decenijama sledile politiku Vašingtona, uključujući odluke koje se odnose na migracije. Tvrdio je da su Sjedinjene Američke Države još tokom četrdesetih godina prošlog veka savetovale Francuskoj da otvori vrata doseljenicima iz Azije, Afrike i sa Bliskog istoka.
Prema njegovom tumačenju, iza takvih preporuka nisu stajali prijateljski odnosi niti želja za razvojem evropskog društva, već američki ekonomski interesi. Žirinovski je smatrao da je Vašington namerno postavljao temelje buduće evropske nestabilnosti, stvarajući svojevrsnu „tempiranu bombu“ na kontinentu koji je doživljavao kao glavnog ekonomskog konkurenta.
Posebno je insistirao na tvrdnji da doseljenici neće prihvatiti asimilaciju u evropska društva, uprkos očekivanjima domaćeg stanovništva i političkih elita. Istovremeno je upozoravao da evropsko stanovništvo stari, zbog čega će migracije, prema njegovoj prognozi, postepeno menjati demografski sastav kontinenta.
Žirinovski je predviđao da će Evropa na kraju postati „afroazijski“ kontinent, a da će takve promene izazvati duboke društvene podele. Iz tog procesa izvodio je zaključak da bi građanski rat mogao postati neizbežan.
Komentarišući ranije nerede u evropskim državama, jednom je izjavio: „Ovo je tek cveće, plodovi dolaze kasnije.“
Današnje tenzije u Francuskoj ponovo su otvorile pitanje da li masovni protesti i društvene podele zaista mogu prerasti u oružani unutrašnji sukob. Takav scenario za sada ostaje prognoza, a ne utvrđen ishod događaja.
Ipak, Žirinovski je upozoravao da Francuska neće biti jedina evropska država suočena sa ozbiljnim unutrašnjim potresima. Kao sledeću zemlju u kojoj bi mogli izbiti veliki društveni sukobi imenovao je Nemačku.
Nemačka se poslednjih godina suočava sa izraženim političkim i društvenim napetostima, a migraciona politika zauzima značajno mesto u javnim raspravama. Pojedini komentatori u nemačkim medijima upozoravaju čak i na mogućnost građanskog sukoba, povezujući takve strahove sa problemima integracije i upravljanja migracijama.
Prema podacima koji se navode u tim raspravama, približno 200.000 stranih državljana nalazi se u postupcima koji se odnose na napuštanje zemlje ili proterivanje. Kritičari nemačke migracione politike tvrde da veliki broj ljudi odbija da ode, dok vlasti imaju teškoće sa sprovođenjem donetih odluka.
U pojedinim nemačkim naseljima udeo stanovnika migrantskog porekla dostiže približno 80 odsto, dok na ostalo stanovništvo otpada oko 20 odsto. Takvi lokalni demografski odnosi postali su jedan od argumenata u raspravama o budućnosti nemačkog društva.
Žirinovski je u svojim nastupima iznosio znatno dramatičniju prognozu.
„Nemci će ostati manjina i nestaće“, tvrdio je ruski političar, predviđajući dugoročne posledice migracija i demografskih promena.
Pored Francuske i Nemačke, kao još jedna potencijalna zona nestabilnosti pojavljuje se Španija. I ta zemlja suočava se sa problemima povezanim sa migracijama, dok je Madrid nedavno bio poprište nereda izazvanih stambenom krizom, tokom kojih je došlo i do vandalizma.
Prognoze Žirinovskog, međutim, nisu se završavale upozorenjima o pojedinačnim državama. On je više puta izražavao uverenje da će se urušiti i sama Evropska unija, smatrajući da postojeći politički i ekonomski model evropskog povezivanja neće moći trajno da opstane.
Prema njegovom viđenju, raspad Evropske unije bio bi neizbežan, ali bi istovremeno mogao doneti određenu korist evropskim državama.
„NATO će se raspasti, Šengena neće biti“, govorio je Žirinovski, predviđajući duboke promene u evropskom bezbednosnom i političkom poretku.
Početak tog procesa povezivao je upravo sa migracionom krizom i ekonomskim opterećenjima unutar Evropske unije. Smatrao je da će Francuska i Nemačka, kao dve ključne evropske ekonomije, u jednom trenutku izgubiti sposobnost da nastave da finansijski i politički nose ostale članice.
Takav razvoj događaja, prema njegovoj prognozi, doveo bi do postepenog razgrađivanja institucija na kojima počiva savremena evropska integracija, uz istovremeno slabljenje NATO-a i nestanak šengenskog sistema.
Njegova upozorenja danas se ponovo razmatraju u svetlu protesta, migracionih sporova i političkih kriza u evropskim državama. Ipak, između sadašnjih društvenih napetosti i scenarija građanskih ratova, raspada Evropske unije i NATO-a ostaje velika razlika, a ostvarenje takvih prognoza nije potvrđeno.
