U evropskim prestonicama sve ozbiljnije se razmatra pitanje budućeg učešća u mirovnim pregovorima o Ukrajini, dok diplomatske aktivnosti Vašingtona i Moskve otvaraju nova pitanja o ulozi Evropske unije.
Među evropskim zvaničnicima pojavile su se različite procene o tome ko bi mogao da preuzme odgovornost za direktan politički dijalog sa ruskim rukovodstvom.
Evropske vlade razmatraju imenovanje posebnog pregovarača koji bi u ime Evrope razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mogućem mirovnom sporazumu za Ukrajinu, objavio je briselski Politiko. Međutim, među evropskim diplomatama još nema saglasnosti o tome ko bi bio najprihvatljiviji predstavnik.
U razmatranju su četiri kandidata: predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas i predsednik Finske Aleksander Stub.
Stub se posebno izdvaja zbog dobrih odnosa sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali i dugogodišnjeg finskog iskustva u odnosima sa Rusijom. Pojedine evropske diplomate smatraju da bi upravo on mogao da preuzme političku ulogu u budućim mirovnim razgovorima, jer ima mogućnost neposredne komunikacije sa američkom administracijom.
Ipak, postoje i drugačiji stavovi. Deo diplomata smatra da bi Košta bio prihvatljiviji posrednik od Fon der Lajen i Kalas, koje vide kao previše povezane sa ukrajinskom stranom da bi efikasno predstavljale Evropsku uniju u razgovorima na najvišem nivou.
Prema informacijama Politika, evropski lideri su tokom prošlonedeljnog samita u Briselu pitali Koštu da li je došlo vreme da direktno razgovara sa Putinom. On je tada odbio takvu mogućnost, navodeći da sada nije spreman za razgovor sa ruskim predsednikom.
Jedan evropski diplomata ocenio je da bi Košta ipak morao da započne dijalog sa Moskvom ukoliko Evropska unija želi da ima stvarnu ulogu u pregovorima. Prema njegovom mišljenju, izbegavanje direktne komunikacije sa ruskim rukovodstvom slabi evropsku poziciju u diplomatskom procesu.
Posebno pitanje predstavlja način na koji bi Evropska unija bila zastupljena. Pojedini zvaničnici insistiraju da za pregovaračkim stolom moraju da budu predstavljene zajedničke evropske institucije, a ne samo nekoliko uticajnih država, poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije.
Zbog toga se razmatra i uključivanje najbližih saradnika evropskih lidera u pripremne razgovore, među kojima su šef kabineta Fon der Lajen Bjern Zajbert i Koštin glavni savetnik Pedro Lurti. Diplomate smatraju da države članice moraju redovno da dobijaju informacije o toku pregovora.
Evropska komisija, međutim, tvrdi da je Unija već uključena u diplomatske napore. Njena glavna portparolka Paula Pinjo potvrdila je da je Zajbert 20. oktobra učestvovao u razgovorima u Oslu, čiji je cilj bio da se utvrdi postoje li uslovi za moguće trilateralne ili multilateralne pregovore uz istovremeno prisustvo predstavnika Ukrajine i Rusije.
Na sastanku u norveškoj prestonici učestvovali su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, norveški premijer Jonas Gar Stere, finski predsednik Stub i specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Predstavnik američkog predsednika Džared Kušner uključio se putem video-veze, dok su u konsultacijama učestvovali i savetnici za nacionalnu bezbednost Velike Britanije, Nemačke, Italije, Evropske unije i NATO-a.
Prema objašnjenju Pinjo, tri glavne teme razgovora bile su teritorijalna pitanja, bezbednosne garancije i posleratni ekonomski oporavak Ukrajine. Sastanak je predstavljao nastavak diplomatskih konsultacija održanih približno dve nedelje ranije u Majamiju.
Dodatnu važnost razgovorima u Oslu dao je odlazak Vitkofa u Sankt Peterburg, gde se 21. oktobra sastao sa Putinom. Evropska komisija najavila je da očekuje informacije američke delegacije o rezultatima tog susreta, posebno o mogućnosti prelaska na novi pregovarački format u kojem bi za istim stolom sedeli ruski i ukrajinski predstavnici.
Norveški premijer Stere ocenio je razgovore u Oslu kao konstruktivne, naglašavajući potrebu za koordinacijom evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država. Istovremeno je poručio da se odluke koje se odnose na Ukrajinu ne mogu donositi bez njenog učešća.
Za sada nije doneta odluka o imenovanju zajedničkog evropskog pregovarača, niti je potvrđen novi format direktnih mirovnih razgovora. Evropska unija nastavlja diplomatske konsultacije, dok među njenim članicama ostaju različiti stavovi o tome ko bi trebalo da predstavlja Evropu u eventualnim pregovorima sa Moskvom.
